Gde si ...

pa,gde si ti sad
kiša je, vidiš, i oblaci su sivi
sediš li kod prozora zamagljenoga
jesenju košavu da li čuješ
povija grane, umornih stabala
tihi jecaj vetra, glas što negde živi
ritam srca coveka na vetru usamljenoga
gde si ti, što te nema
znaš li da još uvek slušam huk Dunava
čekam da tvoje ime objavi
da kaže da li si tužna, ili sama
da li stojiš ćutke kraj njegovih obala
kao i ja čekaš da nešto najavi
jesi li tu, ne vidim te
samo po nekad osetim tvoj pogled
opeče po grudima kao poslednje jesenje sunce
iz grudi pustim uzdah, opori, u nedogled
i kao da poslednji odkucaj napravi srce
sa jednom misli u sebi ...... volim te.

Mudrost života

hmmmm, šta je život

obična crtica izmedju dva datuma
tamo negde kraj korovom zaraslog spomenika
urezana u kamenu, radi spomena
sačuvana vremenom, posrnulog ratnika.

I kud prolazimo tom linijom

od jednog do drugog datuma
krunisani vremenom,šibani životom
bolnih udova od dugog puta i vremena
željom opasani, tragamo za lepotom.

I šta kad je nadjemo

šta se desi sa razumom ili maštanjem
većita bitka biti ili ostati
uzeti sreću il živeti s praštanjem
umreti tužan ili srećan opstati.

da li ići ili ostati

odlaskom svojim nekom sreću ugasiti
tražiti pravdanje u učinjenom grehu
novu sveću za sreću upaliti
ili do kraja vremena za snovima žaliti.