Nema tuge

Nisam tužan,
kad pogledom odem nekud u daljinu
samo slušam odkucaje dana
osluškujem skrivene zvukove,
tražim mir, daleku tišinu.

I ne pitaj me
zašto te često, nemo gledam
pogledom upijam svaku tvoju sitnicu
Ne pitaj...
šta ja to vidim na tvome licu
zašto ti kažem, da nikom te ne dam
kako to vidim setu u tebi
i znam da onog juče plašiš se ti
od neznanog sutra strahujem ja.

I to što kradem oblake mutne
ne znači, da se plašim mraka
pa kao tražim svetlo u sred tame
i teram neke crne slutnje
jer samo, možda volim taj zvuk kiše
ili sam samo žedan, ili maštam.

Ne traži objašnjenja
zašto te  milujem po kosi
ćutke, jako te privijam na grudi
i kako to da stalno osmeh me nosi
kad nam je teško, do smejanja nije
po nekad slažem, kao sve je u redu
jer možda jeste a možda i nije
sve to nije bitno, nisam tužan
volim te,lepo mi je.

Andjeo

Jedan andjeo
ti, kao najlepša igračka
ona šarena, mila, nasmejana
od nekuda, meni poslata
ili doneta, ili samo stvorena
našla se tu na grudima.
Kao lutkica plišana
ona prva, jedina, dečije voljena
ljubomorno od drugih čuvana
sakrivena pod rukama željnim
čvrsto zagrljena, moja, zaspala.
Jedan moj andjeo
ti, kao najlepša pesma ispevana
krilima nebo zagrlila
mojim se maštama ušuškala
našla se tu na grudima, zaspala.