Znaš ti dobro

Znaš ti dobro šta bih ja
malo tvoga daha, tu iza uveta
da se šušneš kraj mene onako, ma,znaš
bećarski vrata da zalupiš
ko malo mače da se umiljaš.

A znaš li gde bi tada ja
ugrejao mesto u postelji kraj mene
sakrio od zime, toplim dlanovima
privio te čvrsto tu, kraj sebe
poljubcem te slao novim snovima.

Ma, znaš ti dobro šta bih ja
baš ono tvojega, kad se probudiš
kad zamirišeš na zimsko jutro
uvek topla i nežna sva
meda od snenih usana ponudiš.

A znaš li gde bih tada bio ja
plovio talasom tvojih bedara
upijao usnama jutro tvojih obraza
čuvao vatru tvojih nedara.

Znaš ti dobro šta bih ja
videti zoru u tvojim očima
iskru sunca kad se probudim
ukusa poljubca što osta u noćima
za novim do večeri da izludim.

Znaš ti dobro šta bih ja
tebe kraj sebe, za uvek.