Novi početak

Dodje nekad neko vreme
kad potrošenom kažeš da je to
sa ledja skineš teško breme
i osetiš se nekako, lagano

Dodje vreme pre ili kasnije
kako se kome ipak zadesi
pa prihvatiš stvari mnogo jasnije
jer ipak život sve sebi podesi

I vreme je da kažeš dosta je bilo
rukavom ko dete obrišeš oči
otvoriš prozor da zameni sivilo
novi je dan, ma neko će  doći

Stavi opet onaj osmeh na lice
novu frizuru, pravi novi sjaj
i kreni niz nove vedre ulice
nije završeno, ma nije kraj.

Vino

Nije lako, sedeti sad za stolom
ispred mene flaša nekog oporog vina
može li se flaša izboriti sa bolom
ili je takva ta moja sudbina

I vino je boje kao tama
gorčina iz čaše zaklapa oči
i misao prokleta, da li si sad sama
da li bih mogao kod tebe doći

Drhtava ruka ka čaši kreće
jedna ili sto kao da je važno
u svakoj je od njih deo moje sreće
jel ipak, voleo sam te snažno

Još jedno vino, samo još jedno
toliko još može da se prelije
ma neka se osećam i dalje bedno
neka me ova zadnja do kraja prebije

Podsetnik za večnost

Pišem ovo, tvojim karminom sa stola
probam da utisnem trag tvojih usana
prstima milujem tragove te boje
ko podsetnik za večnost, kako si me ljubila

Papir kvasim kapima, tvojega parfema
mirise tvoje za večnost da sačuvam
ipak  to ostaje, sad kada te nema
ko podsetnik za večnost, kako si me volela

Vlasi kose , na jastuku što si ostavila
držim u ruci kao da je svila
pesmu za tebe tom svilom da upakujem
ko podsetnik za večnost, da si moja bila.

Ne odlazi

Da li si morala da odeš
mogla si još samo malo ostati
makar dok zora ne svane
sačekaj, da lakše mogu zaspati

Gde ćeš sad kad nije još zora
daj da taj moment potraje večno
zamisli, kao da je  nešto sto se mora
makar još malo da se osetim srećno

Nemoj, nemoj, još malo ostani
ispričaj mi makar nešto bez veze
samo da glas tvoj sećanjem ne zastrani
da ostane trag, da me nešto veže

Samo ostani, samo ne idi
bez tebe ništa više smisao nema
dok ne zaspim samo ostani
polako tonem, za uvek snevam.

Samo ne idi

Nemoj lagati

Nemoj me lagati, sada, na kraju
pusti da mislim da si bila jaka
neka lepi osećaji, bar još malo traju
još koji minut i sat ili barem do mraka

A kad ugasne i ovo poslednje svetlo
kad nam se više ne vidi ni traga
nemoj da laž zameni osećanje lepo
da si mi bila toliko draga

Nemoj lagati, jer laž boli
samo se skloni, da ostanem sam
ostaće suza koja ne ume da moli
jer to je jedino što imam da dam

Povratak u žive

Kad napustiš oblake i ostaviš iluzije
spakuješ sećanja gde im je mesto
obrišeš oči i vratiš osmeh na lice
shvatiš da ipak imao si nešto

Tad korakom hrabrim kreni dalje
seti se uvek kako je bolelo
do neke nove pobede prave
zapamti kako si nekad voleo

Shvatićeš tada stihove pesme
pevane nekom, dugo godina
i reči pesme sad drugačije zvuče
NIJE ŽIVOT JEDNA ŽENA ...

Ne volim Januar

Od sad te mrzim Januare
mrzim te i zimo tako bela a prokleta
prokleću sve zimske kalendare
hladnoćom si od mene oteta

Preskočiću sve praznike i spomenare
svake zime, što svima osmehe natera
neću ići više nikom u svečare
sve na tebe da me ne podseća

Mrzeću i vesele tamburaše
tiho noći, i žute dunje
samo vino voleću iz flaše
a srce bedno nek pati zbog nje

Poslednja pesma

Više nisi moj centar sveta
ni onaj uzdah kad ti ime pomenem
bledi i tvoj miris kraj kreveta
nestaješ polako kao sećanje

Trudim se da lik ti sačuvam
i onaj svet i ona maštanja
kad zatrebaju da ih otvaram
možda i dodje neko vreme praštanja


Ne želim ti više ni pesme pisati
jer svaka od njih kao otrov ubija
želim sad samo normalno disati
i sećanja čuvati od zaborava.

Balon od sapunice

Rekla si jednom

Ljubav je kao  balon od sapunice
puniš ga dahom toplim
a on kao da je bog uzeo bojice
svakom je bojom rekao da te volim.

I još si mi rekla

Taj divni balon baš nema granice
leti negde gde i vreme stoji
u njemu su sve ljubavlju napisane stranice
a daljina se samo poljubcima broji

Ali nisi mi rekla

Da je balon samo od sapunice
tanak i nežan kao svila
nestale su boje i pisane stranice
ostale su kapi gde si nekad bila

A balon je pukao i nestao
i sve je stalo i prestalo.

Ti si sve

Ćutim, patim , nemam šta drugo
sve što sam znao i mogao ja sam dao
sad samo mogu da te zovem tugom
jer sa tobom sam umro, za tobom pao

I zvaću te svojom tugom
jednim porazom i promašajem
a znam da neću moci još dugo
bez tebe u sebi ne mogu da trajem

I umro sam onog dana
baš tog kad si rekla da me voliš
tada je stao svet i svemir
ostao je sad samo bol i nemir
ostala je samo tuga za tobom.

Hladno je

Hladno je
da bi se samo sedelo u tišini
ni vatra kamina više ne dopire
čekam tu reč, pokunjen u toj tmini
laž i obmana sad samo prodire

Hladno je
da čekam, kao ikona stojim
hrabro ili ludo, trag svetla tražim
u sećanju samo poraze brojim
uporno stojim, da reč ne pogazim

Hladno je
od te reči, ni traga ni glasa
i kamin polako već gasne
kraj je i više tu nema spasa
čekam da srce polako zaspe.

a žao mi je.