Uspomene

Negde uz trošni put
kraj oronulih, starih drvoreda
ostavio sam svoje  uspomene
da kisnu i žednu u isto vreme
patnjom mučenika,uvek da podsecaju
na jedno vreme i jednu zimu
tužnu ljubav ko teško breme
dvoje ljudi koji snove sanjaju
jedno ostrvo na dalekom moru
srećno budjenje u zagrljaju
i snove koji se ne ostvaruju.

Zaspao sam

Zaspao sam kada si otišla
mirno i sa nekim čudnim osmehom
suza i tuga me nekako zaobišla
kao osećaj da sam se izvukao sa grehom

Zaspao sam i nisam sanjao
prošlost je ostala upravo to
snove bez sna možda sam poželeo
brisati vreme, i sve što je značilo

Zaspao sam, nemoj mi više smetati
samo me pokrij, pre nego vrata zatvoriš
koračaj tiho, nemoj se okretati
i nemoj se truditi da me probudiš.

Ulični svirač

Kao izbačeni slepi putnik
na raskršću stojim
masku starog svirača na lice nameštam
u ruci držim povez tužnih uspomena
prolaznike pesmama starim zasmevam

Pahulje snega padaju po licu
da je svaka novčić, koliko  sreće bi bilo
ostarelom  rukom diram hladnu žicu
a prolaze ljudi sa rukama u džepu
i niko ni banku putniku da baci

Olinjali kaput ni zimu ne drži
i sve me ove pesme zagrejati neće
pahulje ko novčiće sam prestao da brojim
pesmama tužnim tražim deo sreće