Patim za tobom

Duša mi se nekako raspala, podelila
na vreme pre i posle tebe
ona mesta, tajna, kad si moja bila
i jednu godinu kad ne znadoh za sebe

Dužna si ostala poljubaca jednu kišu
jedan vetar milovanja i toplinu dodira
kao jedno, dva srca da zajedno dišu
tvoju kosu na ramenu i puno tvoga mirisa

I priznajem evo pred svima
ponizno kao neko tobom osudjen
da zavidim svakom ko te ima
stojim pred tobom kao ponudjen

A čuo sam ti juče glas
po neko slovo napisano, kao molitvu
nasmejah se iskreno, jer setih se nas
nadao se rečima, kao čitavu godinu
duboko u sebi govorio, molim te
i jedino znao da još uvek volim te.

Imao sam tebe

Imao sam  zvezda, puno jedno nebo
na nogama stare, ishodane cipele
drumovima linije da kažu gde sam krenuo
imao sam želju, na sedištu kraj sebe
puno srce ljubavi, imao sam tebe

Imao sam i osmeh od uva do uva
frizuru sklapanu samo za to veče
onoga gore od svega da me sačuva
i jedno sunce toplo da srce ne zebe
pune oči tvojeg lika, imao sam tebe

Imao sam poljubaca za tri tebe takve
jedan cvet i onaj stidni osmeh
u grudi spakovao ljubavi za ceo svet
drumovima jurio da bih te poljubio
imao sam tebe, imao pa izgubio.

Sve ono ...

Zavisan od tebe, polako postajem
iz krvi polako nestaje tvoj lik
i mada ko zabranjena priča nestajem
za stolom još tvoju sliku grlim

Ljubav sad oplakujem,zabranjenim notama
ne priznajem kraj i borim se za to
da još uvek patim za tvojim stopama
i usnama ljubim, svako tvoje mesto

Sve ono što si dodirnula mekim rukama
onaj trag što si stopama ugazila
pogled u mraku koji mi je noćima sijao
i sve ono što si ubila u meni, ostavila.

Lažem sebe

Malo od tebe je ostalo u krvi
tek po neki trag, ili kapljica
još po koja misao udara, mrvi
kad nešto me seti, da tu si bila

Još te u nekim tragovima imam
sapletem se o poznate nam stvari
neću da krijem, još te uvek snivam
a jutro mi te snove kvari

Ipak sam te premalo voleo
jer vreme tebe neumitno gazi
teško priznajem ali sam preboleo
spreman da uzmem novo što dolazi

Ali evo priznajem sa šapatom
hvalim se drugima da prošlo je
u dubini sebe samujem sa mrakom
i ljubim sve što tvoje je

a znam samo jedno
a znaš i ti

Oprostite molim

Oprostite molim
što sam u vama video deo nje
i ona je imala takvu boju kose
na krakoj frizuri puna šaka šnalica
isto prstom uvijate po neki pramen
i pognete glavu kao prava sanjalica

Oprostite molim
što vas gledam tako netremice
vaše su oči boje neba, kao njene
stvarane vizijom pravih umetnika
u isto vreme i vedre i snene
u ramu od trepavica, najlepša slika

Oprostite molim
što slušam vaš glas kao hipnotisan
voleo sam je slušati dok je govorila
posmatrati usne i red belih bisera
upijati svaku reč kao paralisan
poljubcima ići ravno do ludila

Oprostite molim
znam da  nije baš kulturno
slučajno ste se sad zatekli tu
i nemojte odlaziti još tako žurno
još malo me samo podsećajte na nju.

Prijatelj

Ne želim ti prijatelj biti
taj deo duše duboko je skriven
posle ljubavi, prijatelja glumiti
ne mogu to, nisam za to stvoren

Ne traži od mene da to ti kažem
jer laž je tada jedina istina
pod plaštom prijatelja krijem se,lažem
ljubav skupljam, na mesto pod rebrima

A ima još mesta tu u grudima
vrata na srcu još su otvorena
taj deo,život, nikad ne zaključava
u nadi za nekim boljim vremenima

Pusti samo neka vreme prolazi
ono sve sredi, kasnije il` pre
zaraste sve, mada nekad zaboli
ožiljci izblede, nestanu rane

Večno ću ti želeti samo dobro
ograničen žicom satkanom od želja
da uvek budem tek malo više
od samo još jednog dobrog prijatelja.

Rodjendan

Sa nekom setom , setim se godine prošle
onog dana, tamo negde, sad kao san
zar je moguće da se setim baš toga
kad si mi tortu dala za rodjendan

Jedna tacna, kartonska, bela
nevešti kolac, na brzinu stvoren
na njemu samo jedna sveća vrela
govorila je, da je život tek počet

Taj mi je poljubac bio ko zavet
suzu sreće sam krio da ne vidiš
ta torta je bila kao ceo svet
sve ono što  sanjaš, šta poželiš

I evo sada godinu posle
stariji godinu, kao stotinu drugih
držim tacnu a u rukama jedan san
ko siromah čekam parče te torte
jer i danas mi je rodjendan.

Eh, da mi je

Da mi je samo još jednom
u dušeke meke leći kraj nje
samo glavu na nju da naslonim
da je pokrijem nebom i svetom
osetim te njene mirise

Da je sreće da joj ovu suzu dam
neka je uzme, sa njom se umije
kad se zarumeni zora i novi dan
suza moja da je samo dodirne

Da imam života, bar još dva
da joj podarim jedan sa osmehom
po jedan da imamo i ona i ja
taj život zajedno da proživimo

Da mi je da joj napišem pesmu
samo jednu ali onu pravu
čitajući da pusti i ona suzu jednu
kao suzu moju, niz njenu lepu glavu.