Kiše

Dolaze kiše opet
suze neba kao da će opet padati
a moj osmeh za ceo svet
tebi ću opet predati.

Kišu sam počeo voleti
one noći kad smo onako pokisli.
Sećaš se,
kako smo od kapi bežali
kad htedoh te na kiši poljubiti.

Nosio sam ti cvet belog ljiljana
krio ga od tebe i kiše.
Sećaš se,
svog osmeha kad sam ti cvet dao
tamo negde na obali, kraj Dunava.

Te noći sam zavoleo kiše
i svaka nova kap na tebe će me setiti
sutra kad odeš, kad te ne bude više
sa svakom kapi ću te više voleti.

Nedostaješ mi

Ne ostavljaj me ni jedan dan
jer ne znaš kako su dani dugi.
Kako je biti sam i tužan sedeti
kako se ćuti, kako se ludi
i kako je u tišini biti.
Nemoj nestajati,
samo mi nikad nemoj nedostajati
i mada mi se nekad svidja kako ćutiš
samo glas svoj pusti
da znam da si tu, da nećes nestati.
Budi i dalje onaj deo noći
moja tajna , snovima izatkana
nemoj samo nestati, s jutrom otići
budi moja pesma željom ispevana.
Nedostaješ mi,
čak i sada kad si tu
kad na tren samo trepnem
znam kraj mene si u snu
ali ipak, jako mi nedostaješ.

Kad te ne bude bilo

Jednom kad te ne bude bilo,
nestaće i mene.
Ostaće samo ljuštura čoveka,
prazna da vene.
Aura sećanja na nešto što je bilo
svetleće praznim belilom
i biće tu nema i tužna
kao da nešto želi i nekoga čeka.
Tada kad te ne bude bilo
kada putevima tuge budem lutao
prašine tudjih gradova udisao
tražeći obrise tebe u ljudima
raširenih ruku želju iščekivao
samo radi jednog zagrljaja
pogleda nade i očekivanja.

Gledao bez glasa daljinu
čekao , stajao, molio, nadao

Želja

Gledah te jutros dok se budiš
mrštila si obrve zbog jutarnjeg sunca
mazno se licem po jastuku meškoljiš
zamršenu kosu si skidala sa lica
i grdila noć što je kratko trajala
jer nešto si lepo noćas sanjala

Gledah te jutros kako se budiš
zgužvanu postelju tragovi kroje
zadovoljstvo noći kao da prizivaš
na usnama snenim još poljubci stoje
po grudima otiske strasti prikrivaš
a ja se tvom budjenju jako veselim
da dobro ti jutro prvi poželim