Kad te ne bude bilo

Jednom kad te ne bude bilo,
nestaće i mene.
Ostaće samo ljuštura čoveka,
prazna da vene.
Aura sećanja na nešto što je bilo
svetleće praznim belilom
i biće tu nema i tužna
kao da nešto želi i nekoga čeka.
Tada kad te ne bude bilo
kada putevima tuge budem lutao
prašine tudjih gradova udisao
tražeći obrise tebe u ljudima
raširenih ruku želju iščekivao
samo radi jednog zagrljaja
pogleda nade i očekivanja.

Gledao bez glasa daljinu
čekao , stajao, molio, nadao