Pa se dogodi

Nekad se sve prosto dogodi
nema potrebe gledati ili se praviti
stvori se nešto novo,staro se ponovi
samo se treba lepom znati nadati

Nekad i ta neka, jedna, dodje
ma, sve ti razbuca, ko dobar dan
samo dodje, ili ostane ili prodje
i sve ostane kao divan san

Posle se pitaš, gde sam ja ovde
dok prstom mrdneš, ljubav je rodjena
da li je voliš, odavde ili dovde
ona je tu , smeškom stvorena

I kradom, nju nekad pogledaš
ono, kao da se vidi, treptaj u duši
poželiš da srce, ma,celog sebe da daš
zadnji svoj dah, i uzdah što guši

Prigrliš nežno, glavu na grudi staviš
pustiš da čuje odkucaje srca
pod rebrima zvukom ime joj praviš
ono što vredi , za čega i ono kuca.

Oprosti mi

OPROSTI MI

Oprosti što nisam bio stena
zid sigurnosti, kamen temeljac
i za to što sam bio mesečeva mena
što ne bejah drug, ljubav i otac.

Bio sam, pesnik, setna lutalica
neki sitni boem, od pića potrošen
slučajni čudak, zabavnoga lica
kao polen, kosom i vetrom pokošen.

Lutao sam poljima ljudi i osmeha
tražio večnost i ljubav do veka
samo delić sreće, malo, za sebe
sve ono što želeh a ne dobih od tebe.

Oprosti što odlazim dignuta čela
dadoh ti sve što si sanjala, htela
kaput oblačim novi, sjajnoga kroja
neku ću drugu nazvati, svoja.

Teško je

Teško mi je, mnogo
reći kraj, reći zbogom
posvadjan sa životom
listam stranice sećanja sa tugom
posvadjan sa svetom
raskrinkan pred bogom.

I gledam te kroz neko polusvetlo
ne želim tamu ne želim sjaj
želim samo da me nigde nema
želim odlazak , želim kraj.

Darove tvoje, setno skupljam
gene prosute sa suzom čuvam
odlazim, puteve nove upijam
odlazim, nove cipele obuvam.

Ne želim suzu pustiti
nova sreća negde me čeka
neću ostati, samo ću otići
i ostaće samo setna suza po neka.

I tamo negde u novoj sreći
greške proslosti , ponoviti neću
nekom ko vredi, pokloniću mene
daću život, snagu, ljubav još veću
nek i ja jednom mislim na sebe.

Kad volis

Postojiš
evo prodje skoro pola života
tek da shvatiš da je tako
kroz sećanja davna , poraze brojiš
čekavši da dodje ta snevana lepota
da shvatiš da je sve u stvari lako.

Voliš
krici ostavljenih još uši paraju
svaki glas je neki zakon doneo
seme sreće, godinama stvaraju
i svaki njihov krik tužno odboliš
njihovu tugu život ti je odneo

Želiš
možda, još jednom dah nove ljubavi
sećanje na mladost, koja je otišla
da te osećaj iz gluposti izbavi
da prosto, nešto novo poželiš
pozdraviš ljubav što je došla.

Da je uzmeš u naručje i čuvaš.