Kad volis

Postojiš
evo prodje skoro pola života
tek da shvatiš da je tako
kroz sećanja davna , poraze brojiš
čekavši da dodje ta snevana lepota
da shvatiš da je sve u stvari lako.

Voliš
krici ostavljenih još uši paraju
svaki glas je neki zakon doneo
seme sreće, godinama stvaraju
i svaki njihov krik tužno odboliš
njihovu tugu život ti je odneo

Želiš
možda, još jednom dah nove ljubavi
sećanje na mladost, koja je otišla
da te osećaj iz gluposti izbavi
da prosto, nešto novo poželiš
pozdraviš ljubav što je došla.

Da je uzmeš u naručje i čuvaš.