Malo mira i tišine

Šapatom pozivam komad tišine
parče mira i sve iznova
maleni deo sopstvene praznine
gram dosade, šaku praznih snova.

Pogledom pozivam deo daljine
skriveno mesto, deo nekog prostora
sklonjen od ljudi, ironije, taštine
sklupčan u tamu bez svetla i prozora.

Osmehom pozivam davne vrline
izgubljenu igračku ratnika
želeti samo parče vedrine
malo sjaja uglancanog zlatnika.

Biti vredan sopstvene pohvale
ruku na ramenu, zbog dobrih dela
osmeha dobiti, mesto pokore
umorni znoj skinuti sa čela.