Čaša i ja

Moram sad priznati jedno
kad ispraznim čaču, pogledam dno
kao da tražim tamo nešto vredno
da li ta čaša ima tugu i bol
ili se toliko osećam bedno
da u svemu vidim samo to dno.

I priznaću sada još nešto
drhti ruka ali sipa ponovo
nisam još pijan, sipam vešto
ko zna koja je, nema broj
i prija mi usnama piće novo
zakuje novi ekser na dno
čašu uzmimam kradom, nevešto
sa tugom u njoj, sam opet svoj.