Tugujem

Tugujem, sa srećom večno posvadjan
lošom šminkom, crtam osmehe
pognute glave, ulicom hodam
lošim mislima,hranim svoje grehe.

Nevino belim puderom, suza prikrivena
rukama hvatam neke daljine
vremena bez vremena, ljubavi reka prolivena
i želje za srećom, dugo sanjane
spokoj i mir, molitva neizmoljena.

Tugujem u samoći, a sam nisam
slušam svemir od reči, utešnih
prijatelja dragih,sada me sram
i dela svojih tužnih, pogrešnih
u samoći svojoj, grehe okajavam.

Suza

Često sam ti suzo pratio tragove
hodio stazama tvojim, do beskraja
očiju plačnih ljubio njene pragove
od osmeha silna, do tuge i očaja.

Koliko sam te suzo samo molio
ne teci niz moje obraze
ne pokazuj nikad koliko sam je volio
ne odaj sve tajne naše
ne kazuj da je nisam prebolio.

Ja još sanjam tudje snove
tudje drumove, suzo tobom kvasim
tvoju milost sad glava zove
da nadjem mir i sreću
da te suzo nema, da se skrasim.