Tugujem

Tugujem, sa srećom večno posvadjan
lošom šminkom, crtam osmehe
pognute glave, ulicom hodam
lošim mislima,hranim svoje grehe.

Nevino belim puderom, suza prikrivena
rukama hvatam neke daljine
vremena bez vremena, ljubavi reka prolivena
i želje za srećom, dugo sanjane
spokoj i mir, molitva neizmoljena.

Tugujem u samoći, a sam nisam
slušam svemir od reči, utešnih
prijatelja dragih,sada me sram
i dela svojih tužnih, pogrešnih
u samoći svojoj, grehe okajavam.