Oprostio sam

Oprostio sam, al ti meni nisi
moj oproštaj neka ti bude kazna
nisi me ni pitala, kako si i skim si
ostala si tamo, usamljena, prazna.

Oprostio sam al zaboravio nisam
zaborav je luksuz koji nećeš imati
da, dobro sam i znam sa kim sam
nov sam čovek , ti to nećeš videti.

Praštam , jer želim ići dalje
starost će lagano preko tebe preći
vreme će i zaborav, činiti sve manje
ostaće u srcu samo,izgovorene reči.

Knjiga za prijatelja

Neko će jednom, moje pesme čitati
jednom sa suzom, jednom sa smehom
sebe tu naći, za sebe se upitati
isti li sam, kao taj pesnik
živim li istim njegovim grehom.

Čitaće neko, kako je voleo
i to kako je nekad voljen bio
kolike je samo ljubavi preboleo
za koju cenu je život prodavao
zbog koga se smejao, tugovao, pio.

Kad sklopi knjigu na poslednjoj strani
shvatiće ko je bio taj pesnik
i sta ga to povredi, muči i rani
kako je nastao čovek u pesmi
večiti sanjar, od ljubavi bolesnik.

Kroz prozor kad pogleda, dok padaju kiše
pesnika videće kroz noćnu izmaglicu
na njemu sem kiše, nema tuge više
samo mu osmeh novo lice kvasi
ponosno hoda niz mokru ulicu.

Novi početak

Jednom sam jednima bio prvi
često drugima treći bio
nekome samo četvrti ili peti
želeo ljubav, sreću snio.

Bojim sad lice novom bojom
nestaje polako starac sedi
jesenju zoru sad zovem svojom
prošlost u noći, sve više bledi.

Protekli život u kofere slažem
na raskršću stojim osmehnuta lica
ne želim više sebe da lažem
zovu me prolazi novih ulica.

Hajmo po jednu za novi početak
za vas tužne po jednu ili više
moj život je meni jedini imetak
hoću sad sreće, sve više i više.