Knjiga za prijatelja

Neko će jednom, moje pesme čitati
jednom sa suzom, jednom sa smehom
sebe tu naći, za sebe se upitati
isti li sam, kao taj pesnik
živim li istim njegovim grehom.

Čitaće neko, kako je voleo
i to kako je nekad voljen bio
kolike je samo ljubavi preboleo
za koju cenu je život prodavao
zbog koga se smejao, tugovao, pio.

Kad sklopi knjigu na poslednjoj strani
shvatiće ko je bio taj pesnik
i sta ga to povredi, muči i rani
kako je nastao čovek u pesmi
večiti sanjar, od ljubavi bolesnik.

Kroz prozor kad pogleda, dok padaju kiše
pesnika videće kroz noćnu izmaglicu
na njemu sem kiše, nema tuge više
samo mu osmeh novo lice kvasi
ponosno hoda niz mokru ulicu.