Nedostaješ

Znaš li da mi nedostaješ
nisi tu, ali te mogu osetiti.
Nedostaje mi jutrom naša kafa prva
ono kad te grdim što hodaš bosa
nedostaje mi samo malo da te vidim
fališ mi ti, jutarnje brbljanje, razbarušena kosa.

Nedostaje mi ono naše
kad se ruka ukoči ispod tvoga vrata
a ja trpim, skoro da poludim
žao mi, kad si već tako ušuškana
da ne remetim san, ne želim da te budim.

Kreni , dodji, nedostaješ
i ova zima je sad hladnija
čuvam tvoje dve trećine kreveta
i tvoju polovinu jastuka, grejem rukama
čekam tebe ispod našeg ćebeta.

Samo dodji