Živ sam, oče

Živ sam još uvek, ako te zanima
i to što ne pružam ruku, nije slutnja.
Samo se trnja plašim, sa dlanova tvojih
isto kao ta tišina, tvoja ćutnja
zapeče kožu na grudima mojim.

Ne, nemam više ni imena ni prezimena
samo još lik u odrazu, na tebe me seti
da si još zdravo i dobro, čujem od prijatelja
i kao nadam se, da ću te slučajno sresti
u prolazu nekih slučajnih prilika.

Priznajem, nedostaje mi, sve ono nekad
čak i ono kad popiješ, pa grdiš i šta valja
znao si da ćutis i samo me gledaš
sopstvenu tugu, video si u meni
a sada tišinu daješ a reč ne daš.

Zbog ove ćutnje starimo obojica
ja patim zbog istine a zbog čega ti ?
koliko te ranila, u kući, ta prazna stolica
hoćeš li, kao i ja, jednom sebi priznati
tvoj ogledalo života sam ja.
i za uvek to cu i biti.

Krivi za život

Mi kao da smo svakome, po nešto krivi
lutamo od mogu ja to, do želim presto
pitamo se, šta je razlog što smo živi
gde smo u svemu ovome, gde nam je mesto.

Ljubavi gladni, nove greške pravimo
pogrešni ljudi, život nam popiše
u ruci srce držimo, gde da ga stavimo
ko će dobrotu ovu, jednom da zapiše.

Pameti luda , život ti je greška
prohodali jesmo, al koračat ne znamo
dugačak je put od suza do smeška
bez ikakvog plana, lutamo samo.

Oprostili smo dužnicima svojim
više nemamo snage da praštamo
samo jednom da nešto, nazovemo svojim
da ne bude važno, jel stvarno il maštamo.

Godine

Godina je mnogo, ova glava složila
svih da se setim, neću ni da se trudim
nekad beše bitno samo sa kim ću leći
danas samo brinem skim ću da se budim.

Godine protekle kad mislima otvaram
mnogo su mi lepog od života dale
radoznala budućnost maštu golica
nisu se ove ruke još predale.

Još stotina čaša trebalo bi podići
na zdravlje svima po neku popiti
djavolu nek ide sva bol i tuga
jednom živim , neću se ponovo roditi.

Evo ruke za one što žele
čašu samnom do dna ispiti
osmehom poraziti sve jade i tuge
ponosno životom napred hoditi.