Ko zna ?

Mislio sam, da je noć strašna
da me spasi, jutro me probudilo.
Skriven od radosti, dan kao kazna
od vukova strepeo, jagnje mi presudilo.

Iz oblaka siva, kišu sam posudio
izčezao tragove teških koraka.
Da sam se bar jednom, ranije usudio
pobeći žurno iz ovoga mraka.

Možda bi jutro, negde me poslalo
odnela Košava, oprale kiše.
Možda sam trebao, možda previše čekao
voleti tebe još jače, još više.

Senke

Igra senki za mojim stolom
nekoliko njih, na večeru došli
na čelu stola ja, sa svojim prestolom
okolo senke, kao prijatelji prošli.

Nemim jezikom ispričasmo se živi
pogledom otkrih, svu svoju tugu
oni samo sede, mirni, ćutljivi
nemaju šta reći, ni hvalu, ni porugu.

Kašika jedna, večeru je poslužila
u tišini stola, glad nahranjena
i ona sama, svojim senkama se družila
vecerom i suzom i ona napunjena.

Ugasio sam svetlo da ispratim goste
na počinak ipak, moram sam poći
hvala što ste bili, iz tuge me podigoste
senke drage, možete i sutra doći.