Ko zna ?

Mislio sam, da je noć strašna
da me spasi, jutro me probudilo.
Skriven od radosti, dan kao kazna
od vukova strepeo, jagnje mi presudilo.

Iz oblaka siva, kišu sam posudio
izčezao tragove teških koraka.
Da sam se bar jednom, ranije usudio
pobeći žurno iz ovoga mraka.

Možda bi jutro, negde me poslalo
odnela Košava, oprale kiše.
Možda sam trebao, možda previše čekao
voleti tebe još jače, još više.