Bio jedan mačak, Micko su ga zvali.
Opasan i čupav, mačkast sav
grebati je voleo, svi su to znali
kući je dolazio, očerupan, plav.
Znao je Micko gde mačaka ima
brk mu se često smejao zbog toga
namesti krzno bilo leto ili zima
ne bi mu ravna za života svoga.
Naleti Micko jedanput na Mici
predivnu macu iz susedna sela
iskradao se noću, hodao po žici
a ona je samo sedela i prela.
Zaljubi se Micko, u treptaju oka
podvio rep, kandže isekao
dok kažeš miš, eto nam šoka
svoju je Mici oduvek čekao.
