Dok si bila tu

A rekli su mi da sam zasijao
onoga dana kad si u moj zivot ušla
da sam imao neku čudnu iskru u oku
da se videlo da mi je tu duša

I pohvalili su novu frizuru
baš onakvu kako si ti htela
i osmeh su mi konačno videli
onaj pravi posle dugo vremena

Prestali su da me žale
da mi daruju reči neke utešne
i kupuju vino gorko da pijem
zamenu za ove misli grešne

I svi su me gledali zavidno
ljuborni na te oči predivne
koje sam samo ja imao
tako nežne, lepe i naivne

I šta sad kad je nestalo
kad odlazi opet taj sjaj
i ono dobro, sad je nestalo
kad si mi rekla da je kraj.

Tuga je opet tu

Udarci kao kapi kiše
jedan za drugim se nižu
dokle će sve ovo tako da ide
kad ce osmesi početi da stižu

Ko skitnica pod mostom što sedi
opet sam postao igrom sudbine
zbog ljubavi gubim sve što vredi
i ono za čega se sa osmehom gine

A hteo sam samo koricu sreće
u šaku kapi sitnog zadovoljstva
od ljubavi da gorim ko komad sveće
predam se srećnima ljubavnog ropstva

dobio, imao, izgubio
krao, zeleo, voleo

Znaš li

Znaš li da baš često mislim na tebe
i gledam te uvek kad oči zatvorim
kad legnem sanjam da si tu kraj mene
jorgan ti željno pokretom otvorim

Znaš li da mi pogled često zaluta
na licima nekih nepoznatih prolaznika
misao negde u prazninu odluta
u traženju mojeg voljenog lika.

Prizivam često ona naša maštanja
egzotična mesta na kojim smo bili
sve one misli, čežnje i nadanja
i one snove što tamo smo sanjali.

Život bez nje

Život bez nje deluje kao tama
neka tužna priča suzom ispričana
da li je i ona negde tamo sama
da li je kao i noću u suzama.

Život bez nje je kao prašina
nosi je vetar tamo gde hoće
nekako je tužna i ta praznina
a kažu da suza nekako proći će

Da li da je molim da se vrati
tamo gde je nekad moje srce bilo
da kuca u ritmu njenog imena
i popuni bojom ovo moje sivilo.

Želeo bih, al ne mogu

Voleo bih da te mrzim
da korak tvoj ne želim da čujem
i svaku tvoju reč da zgazim
da svaku tvoju misao trujem

želeo bih to, a ne mogu

Želeo bih da te zaboravim
da ni lik tvoj ne prepoznam po danu
kad te vidim lud da se napravim
da ti ime ne spominjem ni u snu

želeo bih to, a ne mogu

I kako sad ulicom da prodjem
ona mesta gde smo nekad bili
u sumrake kod prozora ti dodjem
tamo gde smo se silno ljubili

želeo bih to, a ne mogu

Ne mogu jer suviše me boli
neka stena pritiska mi grudi
ne mogu jer suviše te volim
toliko da mogu samo da poludim

Svašta bih ja s tobom želeo
želeo bih to, a ne mogu.

Volim te

Volim te
možda sam te uvek i voleo a da to nisam znao
i taj tvoj pogled negde video u daljini
ili sam možda neku drugu tvojim imenom zvao
tvoj uvojak kose mrsio nekome u tisini

Želim te
možda sam želeo tvoje prste u mojim
al sam uvek neke druge prste pleo
želeo dodir tvojih grudi na svojim
i usana tvojih taj oštri žar, vreo

Nedostaješ mi
kad pogledam taj sat što visi na zidu
i izbrojim trenutke koji će proći
večnosti duge te kazalje sporo idu
čekam taj dan kad ću ti ponovo doći.

Uvek sam tu

Uvek sam nekako tu
kad ti treba rame za plakanje
kad nemaš s kim reči da podeliš
kad ti treba džak za udaranje
tudju bes na nekom da iskališ
ja sam uvek tu

I opet ću doći
kad poželiš da se s nekim ispričaš
kad si tužna da se nekom izjadaš
i onda kad trebaš nekog da sasluša
sve da ispravi bar pokuša
i onda sam tu

Za tebe sam tu
kad poželiš jedan zagrljaj
za grehe neke oproštaj
da te nežno samo zagrlim
da ti kažem da te volim
e i zato sam tu.