Nedostaješ mi

Kada mi nedostaješ
ceo sve se nekako prevrne
i sve ono što mi je pravo
baš tada se preokrene

Kada mi nedostaješ
a to je baš često
sve je nekako crno i sivo
i ništa nema neko svoje mesto

Kada mi nedostaješ
a to je nekako, stalno
probam da ne mislim o tebi
ali moram, pa makar malo

A nedostaješ mi
nedostaješ u vazduhu,
u kapima kiše
nedostaješ mi stalno
sve više i više

nedostaješ mi

Jedna godina

Nasmejem se i sad kad se setim
one drhtavice, i male slatke treme
šta da ti kažem, kako da se spremim
a prolazilo je tada pored mene

-jedno drvo, jedan put, jedan sumrak
jedna jesen i jedna silna želja

I bio je mrak tada oko nas
svetiljka se mučila da nas osvetli
naša dva lica odjednom srećna
a mi, mi smo samo videli

-jedan Dunav, jednu maglu,jedan vetar
jedan slučajan dodir prsta

Ostaju tragovi, neki neizbrisivi
na svim mestima gde smo bili
nose u sebi taj osećaj neopisivi
a mi, mi se sa osmehom sećamo

-te jedne reke, jednog bagremara,
jedne livade, jednog daha i uzdaha
jedne godine, jednog odkucaja srca,
jednog drhtaja i jednog slatkog straha.

Želja za tobom

Vino crno, tek po malo hladno
služi, samo da potisne žudnju.

za tobom.

i potisne tamnu slutnju.

traži tebe.

Ovo moje srce je gladno
gladno tvog dodira i topline.

Samo poljubac.

Makar malo da me želja mine
a imam još tvoj ukus
onaj slatki, od usana
od tvoje kose na licu miris
od tvog dodira jezu,

U sećanju tela obris
i želju.
Želju svemirom merenu.

Pruži ruku

Pruži mi ruku, ne mogu više
pomozi još malo da ostanem živ
jer ovo srce sad kuca tiše i tiše
nošeno tugom, za nešto sam kriv

Pruži mi nadu da shvatim već jednom
da si tu, da te zauvek imam
i ta duša da se ne oseća bednom
da to je ljubav, od tebe što primam

Samo taj dodir, pokret i smeh
od tebe još jednom pa neka sve prodje
daj mi da napravim taj poslednjih greh
pa neka dolazi ono šta mora da dodje

Dadoh sve

Dao sam sve, jesam
i nikad mi nije bilo žao
sve ove godine i sve ono što sam
lepo i ružno,samo tebi sam dao

A sad, šta dalje i kuda
bore su godine ispisale
gde da sad ide ova glava luda
kad snage su se sve potrošile
i sve je postalo ništa

Oči čežnjivo traže nadu
usne neki novi, slatki izazov
ruke da stežu i da kradu
jedan dodir, jedan novi odgovor

Prošle su silne godine
a ti sediš nemo i ćutiš
gledaš prazninu sobe u tišini
kao da znaš, kao da slutiš
da neko novi vodi me.

Godina prva

Te prošle godine
baš nekako u tu kišnu jesen
pogledala si u moje srce
i postao sam ljubavlju zanesen
nečim novim i lepim ponesen

Jedna reč,jedna poruka i pismo
postali su trag divnog osećanja
ono nešto zaboravljeno, blisko
u ljubav silnu i iskrenu, verovanja

Bila si tada ono silno nadanje
saznanje da ljubav postoji
bila i ostala srećno verovanje
da je samo to ono što se uvek broji

Budi tu još mnogo godina
za ona mesta o kojima smo maštali
one stvari koje smo u mašti stvarali
o sreći o kojoj smo samo sanjali

A ujutro...

Kad se probudiš ujutro
da li ćeš samo otići
hoćeš li ostaviti kose miris
da me poljubiš krevetu prići
ili samo tiho nestati

Hocu li ti bar korak čuti
škripu vrata dok odlaziš
ili da se pravim da spavam,
kao ne primetim da prolaziš
žmurim i samo da ćutim

Ostavi mi bar sećanje
na otvorena vrata za raj
da ne kopam tragove kroz pamćenje
uspomenu kao dragulj sačuvam
ne zamišljam da je svemu kraj.

Naše vino

Otvorio sam večeras ono vino crno
da, baš to smo hteli zajedno piti
sad ga pijem sam a ima čudan ukus
jer, mogli smo ove noći zajedno biti

Pijem ga iz jedne velike čaše
kao da želim piti vino za nas oboje
dao sam i vinu ime, ime naše
i sam nazdravljam samo za nas dvoje

Ima dana, za novu vinsku flašu
čuvam jednu za noći hladne, zimske
da pukne kad je otvorim za ljubav našu
ugreje srca, uz pucanj stakla, uz volim te.

Nisi to ti

Nisi bila put 
kojim sam planirao hodati
niti ona staza koja vodi svugde
bila si samo asvalt zvani morati
i bela linija koja vodi negde

Bila si ona ograda kraj krivine
to sigurno mesto ili putanja
deo puta koji kad prodješ, živneš
i tunel na pravcu koji se sanja

Bila si ono sigurno mesto
na horizontu kad ugledaš Sunce
bila si ono što se zove sveto
što se samo nekad noću usne.

Bila si i ostala
ono što se samo jednom ima
a nikome ne daje.