Ćuti

Mogao bih reći
da mi je svejedno ili me briga
kao, ne mislim o tebi, ne sanjam.
A lažem te!
Sve da ne primetiš da me stiska
onaj ludi osećaj o kom maštam.
A ćutim!
Tišinom svojom,da ugušim grudi
tek te upoznajem, a već slutim
isti nas pogledi od nedavno hrane.
I vidim!
Znam i ti ćutiš, kao što ja ćutim
ne zeliš da znam, šta stvarno misliš
jednako čuvaš srce da ne ludi
od onoga što nam ne daju, što brane.
I ćuti!
Ono što treba biće rečeno
kao tajna poruka na kućnom pragu
mašnicom vezano, srce ponuđeno
pogledom jednim, priči dodaj snagu
i samo kaži da sve je u redu.

Uspavanka

I večeras je sunce zažmurilo
mrak sad donosi svoju usnulost
nad Dunavom svici svoj bal igraju
nema košave, talasa, samo pospanost

Svircima ću reći, laku noć da sviraju
neku pesmu, tebi, za divan san
noćni zvuci uspavanku da ti pevaju
sa lepim snovima dočekaš novi dan

A sa jutrom, osmehom da te probudim
mesto sunca, dodirom ti dan da najavim
iz postelje pesmom  te izmamim
jako i nežno da te poljubim.

Tu je, došla je

A došla je sa onim njenim očima,
boje neba, boje nekog novog pogleda
kao da je pala odjednom, negde sa svemira
i nekim osmehom , pomalo bezobraznim
zasenila grmljavinu, zabranila kišu
ukrotila divlje vode Dunava
a ja.... ja sam brbljao
prazno, neke reči van pameti, konteksta
u potaji maštao,gledao, te usne sanjao
a ona je pričala, govorila reči bez texta
neke obične teme, stvari o kojima sam maštao
uvlačila se u kožu, milimetar po milimetar
donoseći nemir kojeg sam se plašio
o kojem sam mislio ili se nadao
da je jednom za uvek nestao, otišao
i odneo sve ono što sam pamtio.
Iskrala se u noći, jednim korakom
odnela sa sobom cvet u belom papiru
u ruci mi je samo znak neki ostao
miris latica, ko svetlo u svemiru
i pogledah u njena vrata, zatvorena
zvuk udarca iz misli me prenu
ode u toplinu doma svoga
a meni osta da gledam njen trag
na kiši večernoj posejanu senu
i dvorim želju da je tu a ne samo u snu.

Jedan cvet i kiša

Talasi Dunava hukom se razbijaju
penastim vrhovima, obale  brišu
urezuju vreme, sećanje stvaraju
na jedan cvet, jedan mrak i kišu

Dvoje pod strehom, bukom pozdravljaju
pesmom talasa neku muziku pišu
o jednom pljusku kraj svojih obala
za jedan cvet, jedan mrak i kišu

Trščana streha sakriće tajnu
šapate reči kapi će da zapišu
možda se vrate opet, da se sete
na jedan cvet, jedan mrak i kišu.