Jedan cvet i kiša

Talasi Dunava hukom se razbijaju
penastim vrhovima, obale  brišu
urezuju vreme, sećanje stvaraju
na jedan cvet, jedan mrak i kišu

Dvoje pod strehom, bukom pozdravljaju
pesmom talasa neku muziku pišu
o jednom pljusku kraj svojih obala
za jedan cvet, jedan mrak i kišu

Trščana streha sakriće tajnu
šapate reči kapi će da zapišu
možda se vrate opet, da se sete
na jedan cvet, jedan mrak i kišu.