Strah od života

Strah me,
kao deteta što plaši mrak
otvorenih očiju, hvatam senke i svetlo
glave pognute, kao krivac, sedim i čekam
ali šta ?!,
da li pravdu ili sud za sve to.
I kao u snu
trčim,pokušavam da pobegnem
okovanih nogu, teških i umornih
hoću da urlam !
ali samo bolno grlo stegnem
a stvarnost mi beži sa očiju snenih
I kada ću stići?
raj, pakao ili neka utopija
vrata čežnje i tuge zatvoriti
postati sebi vredan i bitan
i biti neko , biti ja.