Ne mozes

Ne možeš mi uzeti
više nego što mogu da dam
a bog mi je svedok
da sve sam dao.
Ne možeš ni priznati sebi
da više od ovoga  ne zasluzuješ
ti si sve što sam znao.
Ne možeš tražiti
srce da izvučem iz grudi
jer davno još, to sam ti dao
nema više ni mene, ni ljudi
sve si sad ti, sve što sam imao.
Možeš sada samo da ćutiš
ćutim i ja jer ne umem da molim
možeš još samo nevolju da slutiš
dao sam sve, sad mogu samo da volim.

To sam samo ja

Nikada nisi volela kiše
krila se od njih u mom ramenu
takmičila se samnom...
ko koga voli jače, više
maštala o nekom mestu, drugom vremenu.

A naše mesto je bila kutija mala
svet, od uzdaha zamagljenih prozora
na prašnjavom staklu, otisci tvojih stopala
slatkasti ukus parfema u ustima
i strast što kida kao poplava.

Volela si nekad i naše razgovore
sa smislom ili često bez njega
smejala se svim mojim glupostima
stavljala znak na zamagljene prozore
igrala se rečima, prstima, pogledima.

Vrati mi nazad sve svoje osmehe
sve one grdnje za moje detinjarije
nedostaješ mi iako si tu, kraj mene
još sam učenik, a godine sve starije
oprosti mi život, tugu i grehe.

I šta sad

Vraćam se starim mislima
prašnjave, zaturene, hladne
slova tvojih poslednjih reči
još su u pogledu, u obrisima
a topot  stopala, na odlasku
kao krik, uši para, plače, ječi.

A samo  korak je trebalo napraviti
jedna hrabrost i duboki uzdah
i džaba sada godina proživljenih
iskustava svojih i tudjih grešaka
želja me naterala da izgorim
od smehom čoveka bogata, do prosjaka.

I šta i gde i kako sada
bez doma, bez sreće, nade
kula od karata polako se lomi, pada
i kome sad grešan, molitvu da molim
kolena u blatu, stoje krvava
kad jedino znam i umem da volim
iz prašine misli, polako nestaje nada.

Nisam tužan

Ne, nisam tužan
samo mi je nešto lice pokvasilo
nisam plakao, ne rade to muskarci
samo mi je nešto u oko upalo
pa je samo zasuzilo, na tren me izdalo
ili je dim cigarete tragove ostavio
a možda, možda ti se samo učinilo.

Nemam zašta tužan biti
popio sam tuge more čitavo
nemam, jer imam zašta živeti
imam jedno sunce malo, crveno
jutrom divno,sneno, čupavo
ne može čovek tužan biti.

Ne moze i ne sme tužan biti
podigni glavu čoveče, muškarčino
najgore je čemerom se noću pokriti
nema tuge, samo osmehom dalje krenuti
ponesi je hrabro na plećima
lako se tuzi pokoriti
teško se sreći dozvati.