Ko te zvao

Ko te prizvao, prokletinjo
prikazo tuge i teške suze
na moj prag te osmehom doveo
da život mi otme, srce uze.

Ko te zvao, tugo
sad kad sam radosti željan
molim te idi, ne stoj tu dugo
vrati mi sreću, nje sam žedan.

Ko mi stvara, života jada
jesen mi stavlja, na drvo života
jos koji list njegov, da ulovim sada
dok stablo ne pokrije, zimska lepota.

Ko te doveo sumorna noći
u mraku ovom , hodati ne umem
ostaje samo na počinak poći
pa mogu ko covek tužan da umrem.