Jednoga dana

Jednog dana me više neće biti
postaću linija između dva datuma
kopile života, prestaće živeti
zvučati neće, izlizana struna.

Jednoga dana samo ću stati
osmeha dati, svima redom
deo zvezda jednom ću postati
opran ko linija crtana kredom.

Jednoga dana ko će zaplakati
dal` ti majko ili ti ženo i ljubavi
šaku zemlje grobu, ponizno baciti
nad svećom u mraku tugu što slavi.

Jadnoga dana o meni će reći
celoga života tužan je bio
šta mu je bilo neko će pitati
zaluda sreću samo je snio.