Reči

Ne mogu često da ti kažem sve
plaše me tvoji pogledi
ćutim, ne želim reči pogrešne
ćutanje će jednom da mi presudi.

Nekad mi oči samo zasuze
na obrazu nova bora teška
reci joj nešto, ti prokleti baksuze
makar ti reč bila nova greška.

Osuda tudjih večito dobijam
kriv za sve i kriv za ništa
rukama teškim sad oči pokrivam
da ne vide suzu, stvaram skloništa.

Reči ko kidani šavovi stoje
nemaju više pravca i smisla
život mi opet licemeri kroje
a reči ko olovo, grudi su stisla.

Otvaram usta a glas se gubi
ko zaklano pile svoje telo gledam
neka me jednom i ta reč ubi
vreme je konačno da se predam.