Jednoga dana

Jednog dana, možda ti sine
zašto zebnju skrivam, pokrivačem osmeha
krijem pogled, da ne vidiš moj strah
ne primetiš setu, ispod kiselog smeha.

Hoćeš reći da grešim
kad se stidim sebe, što se toliko plašim
ulice kojom si krenula, daleko
sa uzdahom, koji smo zvali samo našim.

Kaži da li je to dobro
što tražim tvoj miris, dok nisi tu
i boli me tvoj odraz zadovoljne žene
što mene nema u tom tvom osmehu.

Jednoga dana, možda ti sine
ono kad ti lagana pesma, potera suza kiše
i ponovo otvoriš, pritvorena vrata
da ipak ja tebe, voleo sam više.