Kad volis

Postojiš
evo prodje skoro pola života
tek da shvatiš da je tako
kroz sećanja davna , poraze brojiš
čekavši da dodje ta snevana lepota
da shvatiš da je sve u stvari lako.

Voliš
krici ostavljenih još uši paraju
svaki glas je neki zakon doneo
seme sreće, godinama stvaraju
i svaki njihov krik tužno odboliš
njihovu tugu život ti je odneo

Želiš
možda, još jednom dah nove ljubavi
sećanje na mladost, koja je otišla
da te osećaj iz gluposti izbavi
da prosto, nešto novo poželiš
pozdraviš ljubav što je došla.

Da je uzmeš u naručje i čuvaš.

Budi moja

Obuci moju ruku oko struka
kosu upleti prstima mojim
navuci moj pogled od ramena do kuka
bisere poljubcem dozvoli da brojim

Naslikaj nebo na oči svoje
najlepše ruže na usne stavi
i sve dive nek` se te lepote boje
na moje dlanove korak napravi

I kreni , korak napravi
desnu mi ruku sa osmehom pruži
prihvati sunce na prst ga stavi
pogledom jednim život produži.  

Izdaja

Izdaja, godinama ispisivana
drhtavom rukom starca
spiram očaj s lica,suzu brišem.
Izdaja, dobrim srcem kreirana
steže kamenom grudi, ne dišem.
Iz očaja, gledam pravac neba
i kunem prikazu pravde, blaženstva
iz očaja, ne stojim tamo gde treba
gubim bitke, vredne dostojanstva.
Osveta, hladnoćom želje se stvara
oštricom srca izdanoga,zasijana
udara snažno , po sred nedara
u izdaju i očaj ubodena.

Laku noć, ljubavi

Poželeh joj lepu i laku noć
poljubih nežno sanjive oči
i ko zna, pitam se
hoću li ikad biti toliko blizu
da zavirim samo u njene snove
pronadjem se u slikama, koje prolaze.

Pomislim nekad,dok je gledam
ma kao da je od uvek bila tu
i kao da se još tamo, negde davno
uvukla kradom u moje srce
provodila noći tu u mom snu
i čekala tren da iz sna izadje.

A onda je došla i ostala
donela nove snove i osmehe.

Možeš li

Možeš li biti tu, ostati
na mom krilu telo svoje sviti
umoran sam već, hteo bih spavati
kraj tebe biti, sa tobom se buditi

Možeš li čekati samo još tren
ne želim te pustiti,tamo negde,samu
ne sad, kad sam od noći još mamuran, snen
a zdravo ne želim ni jednom novom danu

Ne idi nikad, budi još tu
ostani tu negde, blizu za uvek
ne želim dalekim bolom da tebe prebolim
želim samo za uvek da volim.

Gde si ...

pa,gde si ti sad
kiša je, vidiš, i oblaci su sivi
sediš li kod prozora zamagljenoga
jesenju košavu da li čuješ
povija grane, umornih stabala
tihi jecaj vetra, glas što negde živi
ritam srca coveka na vetru usamljenoga
gde si ti, što te nema
znaš li da još uvek slušam huk Dunava
čekam da tvoje ime objavi
da kaže da li si tužna, ili sama
da li stojiš ćutke kraj njegovih obala
kao i ja čekaš da nešto najavi
jesi li tu, ne vidim te
samo po nekad osetim tvoj pogled
opeče po grudima kao poslednje jesenje sunce
iz grudi pustim uzdah, opori, u nedogled
i kao da poslednji odkucaj napravi srce
sa jednom misli u sebi ...... volim te.

Mudrost života

hmmmm, šta je život

obična crtica izmedju dva datuma
tamo negde kraj korovom zaraslog spomenika
urezana u kamenu, radi spomena
sačuvana vremenom, posrnulog ratnika.

I kud prolazimo tom linijom

od jednog do drugog datuma
krunisani vremenom,šibani životom
bolnih udova od dugog puta i vremena
željom opasani, tragamo za lepotom.

I šta kad je nadjemo

šta se desi sa razumom ili maštanjem
većita bitka biti ili ostati
uzeti sreću il živeti s praštanjem
umreti tužan ili srećan opstati.

da li ići ili ostati

odlaskom svojim nekom sreću ugasiti
tražiti pravdanje u učinjenom grehu
novu sveću za sreću upaliti
ili do kraja vremena za snovima žaliti.