Oprosti mi

OPROSTI MI

Oprosti što nisam bio stena
zid sigurnosti, kamen temeljac
i za to što sam bio mesečeva mena
što ne bejah drug, ljubav i otac.

Bio sam, pesnik, setna lutalica
neki sitni boem, od pića potrošen
slučajni čudak, zabavnoga lica
kao polen, kosom i vetrom pokošen.

Lutao sam poljima ljudi i osmeha
tražio večnost i ljubav do veka
samo delić sreće, malo, za sebe
sve ono što želeh a ne dobih od tebe.

Oprosti što odlazim dignuta čela
dadoh ti sve što si sanjala, htela
kaput oblačim novi, sjajnoga kroja
neku ću drugu nazvati, svoja.

Teško je

Teško mi je, mnogo
reći kraj, reći zbogom
posvadjan sa životom
listam stranice sećanja sa tugom
posvadjan sa svetom
raskrinkan pred bogom.

I gledam te kroz neko polusvetlo
ne želim tamu ne želim sjaj
želim samo da me nigde nema
želim odlazak , želim kraj.

Darove tvoje, setno skupljam
gene prosute sa suzom čuvam
odlazim, puteve nove upijam
odlazim, nove cipele obuvam.

Ne želim suzu pustiti
nova sreća negde me čeka
neću ostati, samo ću otići
i ostaće samo setna suza po neka.

I tamo negde u novoj sreći
greške proslosti , ponoviti neću
nekom ko vredi, pokloniću mene
daću život, snagu, ljubav još veću
nek i ja jednom mislim na sebe.

Kad volis

Postojiš
evo prodje skoro pola života
tek da shvatiš da je tako
kroz sećanja davna , poraze brojiš
čekavši da dodje ta snevana lepota
da shvatiš da je sve u stvari lako.

Voliš
krici ostavljenih još uši paraju
svaki glas je neki zakon doneo
seme sreće, godinama stvaraju
i svaki njihov krik tužno odboliš
njihovu tugu život ti je odneo

Želiš
možda, još jednom dah nove ljubavi
sećanje na mladost, koja je otišla
da te osećaj iz gluposti izbavi
da prosto, nešto novo poželiš
pozdraviš ljubav što je došla.

Da je uzmeš u naručje i čuvaš.

Budi moja

Obuci moju ruku oko struka
kosu upleti prstima mojim
navuci moj pogled od ramena do kuka
bisere poljubcem dozvoli da brojim

Naslikaj nebo na oči svoje
najlepše ruže na usne stavi
i sve dive nek` se te lepote boje
na moje dlanove korak napravi

I kreni , korak napravi
desnu mi ruku sa osmehom pruži
prihvati sunce na prst ga stavi
pogledom jednim život produži.  

Izdaja

Izdaja, godinama ispisivana
drhtavom rukom starca
spiram očaj s lica,suzu brišem.
Izdaja, dobrim srcem kreirana
steže kamenom grudi, ne dišem.
Iz očaja, gledam pravac neba
i kunem prikazu pravde, blaženstva
iz očaja, ne stojim tamo gde treba
gubim bitke, vredne dostojanstva.
Osveta, hladnoćom želje se stvara
oštricom srca izdanoga,zasijana
udara snažno , po sred nedara
u izdaju i očaj ubodena.

Laku noć, ljubavi

Poželeh joj lepu i laku noć
poljubih nežno sanjive oči
i ko zna, pitam se
hoću li ikad biti toliko blizu
da zavirim samo u njene snove
pronadjem se u slikama, koje prolaze.

Pomislim nekad,dok je gledam
ma kao da je od uvek bila tu
i kao da se još tamo, negde davno
uvukla kradom u moje srce
provodila noći tu u mom snu
i čekala tren da iz sna izadje.

A onda je došla i ostala
donela nove snove i osmehe.

Možeš li

Možeš li biti tu, ostati
na mom krilu telo svoje sviti
umoran sam već, hteo bih spavati
kraj tebe biti, sa tobom se buditi

Možeš li čekati samo još tren
ne želim te pustiti,tamo negde,samu
ne sad, kad sam od noći još mamuran, snen
a zdravo ne želim ni jednom novom danu

Ne idi nikad, budi još tu
ostani tu negde, blizu za uvek
ne želim dalekim bolom da tebe prebolim
želim samo za uvek da volim.