Misli

Od nekih se misli sakriti ne možeš
tu su one , prate  kao senka
izrone nekad kao slučajno, tobože
nekad sa osmehom, nekad, pogleda preka.

Od nekih se misli sit baš nasmeješ
neke ti suzu u kraju oka izmame
od nekih se slediš, drugih zagreješ
kod velikih misli, pamet ti zastane.

Često ti misao pogled zaledi
i pitanje gde si, prene ti pogled
zaboraviš šta je i da li šta vredi
potražiš nazad pogled u nedogled.

Cirkuska nakaza

Narode bliže dodji
cirkus je otvoren i sve je tu
pored budale, molim oprezno prodji
za sad je miran al trzne nekad na tlu.

Imate ranjenog tu pored ograde
ne dirajte rane njegove
tužne su priče što ga prate
ne gledajte dugo, da i sami ne padnete.

Tu pred vama je jedan što plače
sam je i tužan, nije za smeha
a vi mu se smejte oštrije jače
zaslužio je zbog nekazanog greha.

Udjite slobodno, šatra je puna
tu su likovi koji vas paze
jedna je uloga čoveka ko struna
ulogu igra cirkuske nakaze.

Smejte se i vi ko i mnogi drugi
bič kazne uzmite na ulazu
ionako su mu dani postali predugi
udrite bednu cirkusku nakazu.

Čekanje

Čekao sam ja tebe
negde izmedju kamenih zidova snova
strpljivo rušio tešku celinu
upijao tudje poglede u sebe,
mirisao tela, kopao suštinu.

Čekao sam te sve ove zime
skupljao plamičke nečijeg žara
makar da sam ti ranije znao ime
ne bi me palile tudje ruke,
niti me kupile za malo para.

Čekao sam te i dočekao
svoju pokoru pred stope ti stavljam
vernosti tebi, sebi se zarekao
ponosno hodam lica ozarena
čekanje dugo, lako zaboravljam.

San o tebi

Sanjao sam te jednom
i san mi se ostvario
imala si baš takvu kosu
o kojoj sam sanjario.
Nebo čisto, oči ti je bojilo
u tom snu bila si oblak
sunce se iza tebe sakrivalo
bila si san, bila si znak.
Dečački san o ljubavi i sreći
tada si bila samo tren
sećam se, jedva sam čekao leći
da te ponovo sanjam, budem snen.
Prodjose godine i snovi
došla si tiho kao novi cvet
započinjem s tobom život novi
iz sna si postala sav moj svet.

Čaša i ja

Moram sad priznati jedno
kad ispraznim čaču, pogledam dno
kao da tražim tamo nešto vredno
da li ta čaša ima tugu i bol
ili se toliko osećam bedno
da u svemu vidim samo to dno.

I priznaću sada još nešto
drhti ruka ali sipa ponovo
nisam još pijan, sipam vešto
ko zna koja je, nema broj
i prija mi usnama piće novo
zakuje novi ekser na dno
čašu uzmimam kradom, nevešto
sa tugom u njoj, sam opet svoj.

Danas

Danas si mi baš čudno lepa
gledao sam ti oči i usne
kao reči, kojima se nešto tepa
pesme kojima se ljubav do neba uspne.

Danas si mi tako divna, čedna
ma ne, nije to samo sada
samo danas vidim bolje, jasno
nešto novo , ili staro, mada
sve mi je isto, lepo, slasno.

Danas te volim još više
ne , nisi ništa posebno uradila
za tebe da se živi, hoda, diše
uzmi sad ono što si sadila
to te voli, za tebe miriše.

Danas, ali nije to samo sada
znaš to, a samo se praviš
milion puta, da kažem reči te
osmehom svojim od mene tražiš
da kažem ti ludo volim te.

Oblaci

Pogledah ove oblake sive
sramežljivo beže put nekih daljina
tužni u porazu od očiju tvojih
nestaju ko na kiši prašina.

Greha svog valjda se stide
što nad tvoje lice se navališe
hteli iz očiju kišu da ti vide
ali osmeha samo od tebe dobiše.

Odlazite sad prokletinje crne
dosta je bilo suza i kiše
očima plavim neka donese jutro
s novim danom da je volim više.