San

San me tera da putujem
noći biraju portale sreće
po nekoj želji ili intuiciji
nazirem svetlosti tragove

U noci trepere nebeske sveće
plešu uz neke melodije nežne
slušam  neizgovorene reči i glasove
ljubavni plesovi svetla i tame
noć i san  maštu mi pokreće.

Dozvoljavam sebi igre senkama
kao mačići na prvoj prolećnoj travi
misli mi nestaju,igraju se, skrivaju
pušteni dalekim plimama i osekama
vešto tamnim morima plivaju.

Oprosti, san mi je oteo javu
oči su se same sklopile
zaspah, kad sam živeti hteo
noći mi duge osmeh sklonile.

Dok spavaš

Razmišljam o tebi, gledam te
pogledom požude,po malo čudnim
mirisi slatki, tvoga snenog tela
osećaj strasti,drži me budnim.

Vrelina tvoje kože me dodiruje
želim te, gledam te, ludim
zamršena kosa , lice mi miluje
smešan samom sebi, gorim, za tobom žudim.

Posmatram tvoje udisaje
svaki od njih donosi mi tvoje grudi
bedra mi žele, tvojih strasti jecaje
želja za tobom maštu mi zaludi.

Tvoja nežnost peče mi dlanove
milimetri dodira klize ti niz bedra
suviše si lepa da bih ti kvario snove
stavljam poljubce na tvoja čvrsta nedra.

Tu sam ja

Tu sam i kad ćutim
možda tada vidiš setu u oku
tužan osmeh ili uzdah bez glasa
ne progovaram, ništa ne slutim
u maštanju svojem tražim sebi spasa.

Ne brini kad sam miran i tih
živ sam i nije mi ništa, baš
u toj tišini mašta stvara stih
smehom u sebi rasterujem strah.

Znam da se ljutiš kad ne govorim
a uglovi mračni, moj su deo stana
tu sam ja, sa mislima se borim
uniforme borca navlačim na sebe
hodim frontom bez ideje i plana.

Budi samo tu, kraj mene
po nekad pogledaj, kratko se osmehni
proći će i te sumorne scene
kao i uvek ljubav mi udahni
budi jaka za oboje, za mene.

Noć

Još jedna noć je tu
tiho se prikrala
kao da se stalno negde smuca
oblake sive noćas je čekala.

Eto je noć, kišna i teška
Dunav joj podario sivilo i smrad
pogledom lutam do još nekog svetla
tone u sivilo ceo ovaj grad.

Oči mi dobile boju tmine
sivilo šminka moje obraze
osmehom zoru zovem da sine
brišem kapi što oči orose
a sivilo obuzima noćnu tišinu
sve postaje tama, sve tiše i tiše.

Tugujem

Tugujem, sa srećom večno posvadjan
lošom šminkom, crtam osmehe
pognute glave, ulicom hodam
lošim mislima,hranim svoje grehe.

Nevino belim puderom, suza prikrivena
rukama hvatam neke daljine
vremena bez vremena, ljubavi reka prolivena
i želje za srećom, dugo sanjane
spokoj i mir, molitva neizmoljena.

Tugujem u samoći, a sam nisam
slušam svemir od reči, utešnih
prijatelja dragih,sada me sram
i dela svojih tužnih, pogrešnih
u samoći svojoj, grehe okajavam.

Suza

Često sam ti suzo pratio tragove
hodio stazama tvojim, do beskraja
očiju plačnih ljubio njene pragove
od osmeha silna, do tuge i očaja.

Koliko sam te suzo samo molio
ne teci niz moje obraze
ne pokazuj nikad koliko sam je volio
ne odaj sve tajne naše
ne kazuj da je nisam prebolio.

Ja još sanjam tudje snove
tudje drumove, suzo tobom kvasim
tvoju milost sad glava zove
da nadjem mir i sreću
da te suzo nema, da se skrasim.

Znamo se mi

Ma znamo se ti i ja
davno još, krao sam ti poglede.
Bila si tada prvi odkucaj
osmeh dečaka , prvi stid
prvi san, dodira prvi pokušaj.

Znamo se ti i ja
još uvek si onako lepa
godine ti nisu uzele setu u očima
ni taj osmeh, koji si uvek imala
hod koji sam krišom obožavao
san o tebi snivan noćima
dodiri nežni o kojima sam maštao.

Da, ja tebe dobro znam
a kao da te tek sada upoznajem
opet se javio onaj stari sram
dečaka koji ne zna šta bi rekao
spusteni pogled i osmeh
za najveću bitku hrabrost nedostaje.