Pesma o njoj

Kad bih te pesmom opisati hteo
olovka sama ne bi zapisala
rečima, reći, ništa ne bih smeo
mastila kapi, od ljubomore bi stala.

Belinom lica, postidela bi papir
usnama svojim osvetlila hladnoću
bojom očiju, posramila safir
prisustvom svojim pobedila samoću.

Kad bih te samo opisati znao
nikad ne bi ostala sama
ne bih se predao, ne bih stao
pevao bih drugima pesmu o nama.

Glasom bih svojim, pričati hteo
stihove perom pisati znao
sve za tebe, za život ceo
nikada prestao , nikada stao.

jer te volim !

Umoran sam

Umoran sam
Noć polako pada i na moje oči
grabim ostatke sveće na stolu
možda će mi taj plamičak pomoći
samo da zaspim, da ne mislim
da se ne prepustim očaju, bolu
da nadom nove prizovem noći
i jutra, i dane i sunca i kiše
da ubedim sebe da opet ću moći
da volim i dalje i još više
A umoran sam
Dao sam sebe i sve što sam hteo
prodadoh svoju i tudje duše
sve što sam mogao i želeo
kule od snova koji se ruše
a dobih samo prekor i suze
udarce u grudi jedan za drugim
neko te doveo a sada te uze
povede nekim putem dugim
Umoran sam
ne želim više ništa
nije me briga ni koji je dan
duvam u tu sveću na stolu
i molim samo da utonem u san.

Krivac

Čekam taj dan srećo moja
na umorne oči , osmeh ti stavim
prošlo je muka, ne znamo broja
još po neka, pa da s tobom slavim.

I kriv se osetim često
što s tobom želeh da poletim
ostadoh tu, gde mi nije mesto
krivice svoje da se setim.

Ovog kaveza zlatnog se plašim
okovi stružu umorne ruke
ne želim, a moram da živim
u zatvoru zlatnom bez svetlosti trunke

Osudjen i proglašen krivim
što grehu ljubavi nisam odoleo
a hteo sam samo srećno da živim
ne kajem se što sam voleo.

Moj nemirko

I baš sad, kad bolje pogledam
jesam ja tebe sanjao nekad
kako se uvlačiš u mene iz potaje
mali nemirko, ljubavi žedan
osvaja srca, tajne odaje.

I eto sad kad se prisetim
kako sam maštao da sve to potraje
da budeš tu, u meni za uvek
mali nemirko, ljubavi vredan
natera srce, da ti se predaje.

A sad u budućnost gledam
svo maštanje postade stvarnost
da te volim, čuvam, nikome ne dam
jer si moj nemirko svega vredan
moje juče, danas, budućnost.

Pijanica

Pijan sam, jesam
naterah vino da kaže neku svoju
da vidim kud sam krenuo , gde sam
prihvatim šta treba, krivicu svoju.

Sve je ovo moglo proći i bez nas
da sam ćutao tišinu svog srca
da ti u magli nisam čuo glas
sat života, vodilju što kuca.

Šta li si to kod mene zavolela
pijanicu ljubavi, sirotana
čega si se bojala, nisi smela
od čoveka ljubavi , do groba odana.

A ja ću da pijem
ne da mi Bog drugačije
dok ne saznam koje bitke da bijem
tući ću ratove tudje, svačije.

Da živim bez tebe, ne mogu
ne da mi noć da zaspim
od svega osta samo molitva Bogu
i reč volim te, kad usnim.