Pijanica

Pijan sam, jesam
naterah vino da kaže neku svoju
da vidim kud sam krenuo , gde sam
prihvatim šta treba, krivicu svoju.

Sve je ovo moglo proći i bez nas
da sam ćutao tišinu svog srca
da ti u magli nisam čuo glas
sat života, vodilju što kuca.

Šta li si to kod mene zavolela
pijanicu ljubavi, sirotana
čega si se bojala, nisi smela
od čoveka ljubavi , do groba odana.

A ja ću da pijem
ne da mi Bog drugačije
dok ne saznam koje bitke da bijem
tući ću ratove tudje, svačije.

Da živim bez tebe, ne mogu
ne da mi noć da zaspim
od svega osta samo molitva Bogu
i reč volim te, kad usnim.