Krivac

Čekam taj dan srećo moja
na umorne oči , osmeh ti stavim
prošlo je muka, ne znamo broja
još po neka, pa da s tobom slavim.

I kriv se osetim često
što s tobom želeh da poletim
ostadoh tu, gde mi nije mesto
krivice svoje da se setim.

Ovog kaveza zlatnog se plašim
okovi stružu umorne ruke
ne želim, a moram da živim
u zatvoru zlatnom bez svetlosti trunke

Osudjen i proglašen krivim
što grehu ljubavi nisam odoleo
a hteo sam samo srećno da živim
ne kajem se što sam voleo.