Poslednja pesma

Više nisi moj centar sveta
ni onaj uzdah kad ti ime pomenem
bledi i tvoj miris kraj kreveta
nestaješ polako kao sećanje

Trudim se da lik ti sačuvam
i onaj svet i ona maštanja
kad zatrebaju da ih otvaram
možda i dodje neko vreme praštanja


Ne želim ti više ni pesme pisati
jer svaka od njih kao otrov ubija
želim sad samo normalno disati
i sećanja čuvati od zaborava.

Balon od sapunice

Rekla si jednom

Ljubav je kao  balon od sapunice
puniš ga dahom toplim
a on kao da je bog uzeo bojice
svakom je bojom rekao da te volim.

I još si mi rekla

Taj divni balon baš nema granice
leti negde gde i vreme stoji
u njemu su sve ljubavlju napisane stranice
a daljina se samo poljubcima broji

Ali nisi mi rekla

Da je balon samo od sapunice
tanak i nežan kao svila
nestale su boje i pisane stranice
ostale su kapi gde si nekad bila

A balon je pukao i nestao
i sve je stalo i prestalo.

Ti si sve

Ćutim, patim , nemam šta drugo
sve što sam znao i mogao ja sam dao
sad samo mogu da te zovem tugom
jer sa tobom sam umro, za tobom pao

I zvaću te svojom tugom
jednim porazom i promašajem
a znam da neću moci još dugo
bez tebe u sebi ne mogu da trajem

I umro sam onog dana
baš tog kad si rekla da me voliš
tada je stao svet i svemir
ostao je sad samo bol i nemir
ostala je samo tuga za tobom.

Hladno je

Hladno je
da bi se samo sedelo u tišini
ni vatra kamina više ne dopire
čekam tu reč, pokunjen u toj tmini
laž i obmana sad samo prodire

Hladno je
da čekam, kao ikona stojim
hrabro ili ludo, trag svetla tražim
u sećanju samo poraze brojim
uporno stojim, da reč ne pogazim

Hladno je
od te reči, ni traga ni glasa
i kamin polako već gasne
kraj je i više tu nema spasa
čekam da srce polako zaspe.

a žao mi je.

Reči za kraj

Hodao je ćutke niz ulicu dugu.
Ni primetio nije kako kiša pada.
U srcu je nosio samo bol i tugu.
Kuda je pošao, ne zna ni on sada.
Rekla mu je samo neke tužne reči.
Ko utehu praznu, za kraj da podari.
A reči ko dim kad udje u oči.
Peče i boli, za suzu ne mari.
Dala je neki skriveni osmeh.
Pogled skrila od sopstvene laži
Rekla je samo, vidimo se opet!
A on je hodao kao da je traži.

Laku noć

Hteo sam ti samo reći laku noć
u mislima ušuškati, u snovima poljubiti
hteo sam ti samo kosu pomilovati
dok snove sniješ, nežno šaputati

Hteo sam ti samo reći laku noć
jorganom mekim te pokriti
u slatke snove da vodim te
tiho ti kažem volim te

htedoh ti reći laku noć

Tišina

Ćutnja kao noć nad Dunavom
šušti a kao da je nema,
ne čuje se
ni reči da prozbori hladna reka
ništa njome ne plovi,
ne smeje se

I traje ta glupa tišina,
seče kao sedam kosača
zaboli nekad ta tudja taština
nema osmeha, reči , makar plača
nema ništa, sve  nestaje
ostaje trula gordost i kajanje
samo tišina i praznina.