Jednoga dana

Jednog dana me više neće biti
postaću linija između dva datuma
kopile života, prestaće živeti
zvučati neće, izlizana struna.

Jednoga dana samo ću stati
osmeha dati, svima redom
deo zvezda jednom ću postati
opran ko linija crtana kredom.

Jednoga dana ko će zaplakati
dal` ti majko ili ti ženo i ljubavi
šaku zemlje grobu, ponizno baciti
nad svećom u mraku tugu što slavi.

Jadnoga dana o meni će reći
celoga života tužan je bio
šta mu je bilo neko će pitati
zaluda sreću samo je snio.

Ko te zvao

Ko te prizvao, prokletinjo
prikazo tuge i teške suze
na moj prag te osmehom doveo
da život mi otme, srce uze.

Ko te zvao, tugo
sad kad sam radosti željan
molim te idi, ne stoj tu dugo
vrati mi sreću, nje sam žedan.

Ko mi stvara, života jada
jesen mi stavlja, na drvo života
jos koji list njegov, da ulovim sada
dok stablo ne pokrije, zimska lepota.

Ko te doveo sumorna noći
u mraku ovom , hodati ne umem
ostaje samo na počinak poći
pa mogu ko covek tužan da umrem.

Bez reči

Nisam ti rekao, što sam bio tužan
noćima budan zore dočekivao
kafanama prljavim večito dužan
jednu za drugom flašu smirivao.

Nisam ti rekao, što setu sam krio
sklanjao pogled u mračne uglove
nisam onaj vojnik, koji sam bio
ličim na svoje umrle drugove.

Nisam ti rekao, nešto me guši
ogledala odraz sve je iskrivio
čovek po izgledu , starac u duši
života srž, skroz sam potrošio.

Nisam ti rekao, jer plašim se jako
tvoje ćutnje i dodira hladna
zebnja me muči, jutro svako
strasti u noći , ostaćeš gladna.

Kao nevernik, samrtnu veru tražim
novi je dan, novi uzdisaj
svako te jutro pogledom mazim
u noći te opet molim za oproštaj.

Nisam ti rekao ni hvala ni molim
za sve ono što si mi pružila
evo sad ti kažem da puno te volim
moj život, odavno, si zaslužila.

San

San me tera da putujem
noći biraju portale sreće
po nekoj želji ili intuiciji
nazirem svetlosti tragove

U noci trepere nebeske sveće
plešu uz neke melodije nežne
slušam  neizgovorene reči i glasove
ljubavni plesovi svetla i tame
noć i san  maštu mi pokreće.

Dozvoljavam sebi igre senkama
kao mačići na prvoj prolećnoj travi
misli mi nestaju,igraju se, skrivaju
pušteni dalekim plimama i osekama
vešto tamnim morima plivaju.

Oprosti, san mi je oteo javu
oči su se same sklopile
zaspah, kad sam živeti hteo
noći mi duge osmeh sklonile.

Dok spavaš

Razmišljam o tebi, gledam te
pogledom požude,po malo čudnim
mirisi slatki, tvoga snenog tela
osećaj strasti,drži me budnim.

Vrelina tvoje kože me dodiruje
želim te, gledam te, ludim
zamršena kosa , lice mi miluje
smešan samom sebi, gorim, za tobom žudim.

Posmatram tvoje udisaje
svaki od njih donosi mi tvoje grudi
bedra mi žele, tvojih strasti jecaje
želja za tobom maštu mi zaludi.

Tvoja nežnost peče mi dlanove
milimetri dodira klize ti niz bedra
suviše si lepa da bih ti kvario snove
stavljam poljubce na tvoja čvrsta nedra.

Tu sam ja

Tu sam i kad ćutim
možda tada vidiš setu u oku
tužan osmeh ili uzdah bez glasa
ne progovaram, ništa ne slutim
u maštanju svojem tražim sebi spasa.

Ne brini kad sam miran i tih
živ sam i nije mi ništa, baš
u toj tišini mašta stvara stih
smehom u sebi rasterujem strah.

Znam da se ljutiš kad ne govorim
a uglovi mračni, moj su deo stana
tu sam ja, sa mislima se borim
uniforme borca navlačim na sebe
hodim frontom bez ideje i plana.

Budi samo tu, kraj mene
po nekad pogledaj, kratko se osmehni
proći će i te sumorne scene
kao i uvek ljubav mi udahni
budi jaka za oboje, za mene.

Noć

Još jedna noć je tu
tiho se prikrala
kao da se stalno negde smuca
oblake sive noćas je čekala.

Eto je noć, kišna i teška
Dunav joj podario sivilo i smrad
pogledom lutam do još nekog svetla
tone u sivilo ceo ovaj grad.

Oči mi dobile boju tmine
sivilo šminka moje obraze
osmehom zoru zovem da sine
brišem kapi što oči orose
a sivilo obuzima noćnu tišinu
sve postaje tama, sve tiše i tiše.