Album života

Nezavršene priče, starih albuma
mirišu na izmaglicu zaborava.
Jedva se sećam ljudi i datuma,
davno sam otišao bez reči i pozdrava.

Često me sete pesme i slike
oprost da tražim, za dela, kojima grešim
reka života, svima daje večne prilike
meni bar jednu,miran da usnim, da se utešim.

I sada, kad su prošle godine ludosti
dobra stara pesma, ponekad me seti
albumi stari i slike iz mladosti
osmehom podseća, kako vreme leti.

Svi ćemo jednom sami u postelju leći
sa starih albuma slike, čistićemo dahom
da život je prošao šapatom ćemo reći
albume zatvoriti poslednjim uzdahom.

Više se dani vratiti neće
fotografije stare vreme će izbledeti
još tu za život, nadje se malo sreće
kosa je bela, al srce neće osedeti.

Dodji

Sanjao sam noćas da si bila tu
kao da si stvarno ležala kraj mene
sećam se jutrom, da sam te ljubio u snu
gledao sam budan, naš zgužvan krevet

Skuvao sam jutros, našu kafu za dvoje
nisi bila tu, da zamirišeš mi dan
grlio sam jastuk, majicu i sve što je tvoje
čekao tvoj glas da razbiješ mi san

Još jedan dan mora proći
godina mu, teška, ravna nije
još taj jedan, pa ćeš mi doći
nedostajanja ovog, dosta mi je

Nedostaješ

Znaš li da mi nedostaješ
nisi tu, ali te mogu osetiti.
Nedostaje mi jutrom naša kafa prva
ono kad te grdim što hodaš bosa
nedostaje mi samo malo da te vidim
fališ mi ti, jutarnje brbljanje, razbarušena kosa.

Nedostaje mi ono naše
kad se ruka ukoči ispod tvoga vrata
a ja trpim, skoro da poludim
žao mi, kad si već tako ušuškana
da ne remetim san, ne želim da te budim.

Kreni , dodji, nedostaješ
i ova zima je sad hladnija
čuvam tvoje dve trećine kreveta
i tvoju polovinu jastuka, grejem rukama
čekam tebe ispod našeg ćebeta.

Samo dodji

Sebe još tražim

Tražio sam sreću, ubila me tuga
sudili mi ljudi, zli i prljavi
koristili kao brata, ljubav i druga
oko mene rešetke stavili, zaključali.

Tražio sam ljubav, ubi me samoća
ljubavnih se kapi još nisam napio
samo je obraze šibala tuđa strogoća
kažnjen za nešto, što sam nevin razbio.

Tražio sam mir, a ratove vodio
iscepane zastave,sad na bojištu stojim
eh, kad bi se samo ponovo rodio
pobedničke bitke, konačno da brojim.

Tražio sam sebe, stranca pronašao
velik je on sada, u očima mojim
već godina imam, a nisam se snašao
život ovakav, teško zovem svojim.

Tražio sam vreme, a sad godine nižem
čekam da mi pesak iz sata istekne
gledam iza sebe,  nikuda ne stižem
sudbinu još tražim, neko da mi prorekne.

Oprostio sam

Oprostio sam, al ti meni nisi
moj oproštaj neka ti bude kazna
nisi me ni pitala, kako si i skim si
ostala si tamo, usamljena, prazna.

Oprostio sam al zaboravio nisam
zaborav je luksuz koji nećeš imati
da, dobro sam i znam sa kim sam
nov sam čovek , ti to nećeš videti.

Praštam , jer želim ići dalje
starost će lagano preko tebe preći
vreme će i zaborav, činiti sve manje
ostaće u srcu samo,izgovorene reči.

Knjiga za prijatelja

Neko će jednom, moje pesme čitati
jednom sa suzom, jednom sa smehom
sebe tu naći, za sebe se upitati
isti li sam, kao taj pesnik
živim li istim njegovim grehom.

Čitaće neko, kako je voleo
i to kako je nekad voljen bio
kolike je samo ljubavi preboleo
za koju cenu je život prodavao
zbog koga se smejao, tugovao, pio.

Kad sklopi knjigu na poslednjoj strani
shvatiće ko je bio taj pesnik
i sta ga to povredi, muči i rani
kako je nastao čovek u pesmi
večiti sanjar, od ljubavi bolesnik.

Kroz prozor kad pogleda, dok padaju kiše
pesnika videće kroz noćnu izmaglicu
na njemu sem kiše, nema tuge više
samo mu osmeh novo lice kvasi
ponosno hoda niz mokru ulicu.

Novi početak

Jednom sam jednima bio prvi
često drugima treći bio
nekome samo četvrti ili peti
želeo ljubav, sreću snio.

Bojim sad lice novom bojom
nestaje polako starac sedi
jesenju zoru sad zovem svojom
prošlost u noći, sve više bledi.

Protekli život u kofere slažem
na raskršću stojim osmehnuta lica
ne želim više sebe da lažem
zovu me prolazi novih ulica.

Hajmo po jednu za novi početak
za vas tužne po jednu ili više
moj život je meni jedini imetak
hoću sad sreće, sve više i više.