San o tebi

Sanjao sam te jednom
i san mi se ostvario
imala si baš takvu kosu
o kojoj sam sanjario.
Nebo čisto, oči ti je bojilo
u tom snu bila si oblak
sunce se iza tebe sakrivalo
bila si san, bila si znak.
Dečački san o ljubavi i sreći
tada si bila samo tren
sećam se, jedva sam čekao leći
da te ponovo sanjam, budem snen.
Prodjose godine i snovi
došla si tiho kao novi cvet
započinjem s tobom život novi
iz sna si postala sav moj svet.

Čaša i ja

Moram sad priznati jedno
kad ispraznim čaču, pogledam dno
kao da tražim tamo nešto vredno
da li ta čaša ima tugu i bol
ili se toliko osećam bedno
da u svemu vidim samo to dno.

I priznaću sada još nešto
drhti ruka ali sipa ponovo
nisam još pijan, sipam vešto
ko zna koja je, nema broj
i prija mi usnama piće novo
zakuje novi ekser na dno
čašu uzmimam kradom, nevešto
sa tugom u njoj, sam opet svoj.

Danas

Danas si mi baš čudno lepa
gledao sam ti oči i usne
kao reči, kojima se nešto tepa
pesme kojima se ljubav do neba uspne.

Danas si mi tako divna, čedna
ma ne, nije to samo sada
samo danas vidim bolje, jasno
nešto novo , ili staro, mada
sve mi je isto, lepo, slasno.

Danas te volim još više
ne , nisi ništa posebno uradila
za tebe da se živi, hoda, diše
uzmi sad ono što si sadila
to te voli, za tebe miriše.

Danas, ali nije to samo sada
znaš to, a samo se praviš
milion puta, da kažem reči te
osmehom svojim od mene tražiš
da kažem ti ludo volim te.

Oblaci

Pogledah ove oblake sive
sramežljivo beže put nekih daljina
tužni u porazu od očiju tvojih
nestaju ko na kiši prašina.

Greha svog valjda se stide
što nad tvoje lice se navališe
hteli iz očiju kišu da ti vide
ali osmeha samo od tebe dobiše.

Odlazite sad prokletinje crne
dosta je bilo suza i kiše
očima plavim neka donese jutro
s novim danom da je volim više.

Dobro jutro, ljubavi

Dobro ti jutro, ljubavi
noć odlazi, kad ti oči otvoriš
a dan novo rodjenje slavi
kad osmehom lice svoje ozariš.

Dobro ti jutro, lice moje sreće
sunce se stidno uzdiže na istoku
želi od tebe da bude veće
a samo je deo sjaja u tvome oku.

Dobro ti jutro, snu mojih noći
protegli svoje ruke ka meni
u zagrljaj jutarnji tebi ću doći
ukrasti prvi poljubac sneni.

Voleo bih da si tu

Voleo bih da si sad tu
plahte kreveta da zašušte ko kiše
sa dahom brzim da se borimo
ne budimo dan, strast da stvorimo
uzdahe sputavamo, sve tiše i tiše.

Voleo bih da si sad tu
poljubcem jednim da izmamim ti osmeh
kraj postelje stavim cvet da miriše
i čekam da očima posramiš jutro
dan sa tobom da počne da diše.

Voleo bih da si sad tu
još samo malo, za beskrajne noći
svaku zvezdu da nazovem tvojim imenom
sa svakim sumrakom da me podsećaju
da sa jutrom opet ćeš doći.

Malo mira i tišine

Šapatom pozivam komad tišine
parče mira i sve iznova
maleni deo sopstvene praznine
gram dosade, šaku praznih snova.

Pogledom pozivam deo daljine
skriveno mesto, deo nekog prostora
sklonjen od ljudi, ironije, taštine
sklupčan u tamu bez svetla i prozora.

Osmehom pozivam davne vrline
izgubljenu igračku ratnika
želeti samo parče vedrine
malo sjaja uglancanog zlatnika.

Biti vredan sopstvene pohvale
ruku na ramenu, zbog dobrih dela
osmeha dobiti, mesto pokore
umorni znoj skinuti sa čela.