Znala si sve to

Znala si ti dobro ko sam ja
onaj koji te često u mislima
noću ušuška i pokrije, da te sačuva
i kad ti je zima dahom te ugreje
nosić crveni, pod svoj vrat stavi
sakrije ga od snega,noćas što veje

Znala si ti da sam samo onaj
kome  puno baš sada nedostaješ
na prozoru broji pahulje snega
što kao za inat ne prestaje
i samo misli gde si sada ti
i da li ces se ikad vratiti

Znala si i da sam azbuku naučio
samo do slova  tvoga imena
nisam hteo dalje jer skroz je nebitno
i sa osmehom svako slovo brzo brojao
da stignem do tog tako posebnog
sto sam u ovo srce zauvek urezao

Na kraju znala si, sve to, al` ipak
džaba je bilo što sam na mapama
gledao obrise tvoje kuće i ulice
sanjao da ćeš iz tih obrisa izaći
samo na tren da vidim ti lice
samo još jednom i nikada više