Ta ne marim
što si otišla sa prvim januarskim košavama
obukla samo kaput i rekla, aj zdravo
ne marim
i što si me ostavila za tobom blesava
što mi sve to, nije bilo baš pravo
Ej, ne marim i prošlo me, znadeš
sad s osmehoh sedim kraj Dunava
nećeš više moj osmeh da kradeš
i briga da li si sad sama
Ej, ta ne marim, al stvarno
s pendžera na tvoju stranu ne gledam
i sve mi je to sad nekako baš davno
čekam to proleće, da se Dunavu predam
Da krenem opet sa štapom u ruci
da mislim samo na reku i pecanje
tebe u kutiju sreće zavučem
i ostavim jedno divno sećanje
ej..... ne marim
Нема коментара:
Постави коментар