Nisam više onaj isti

Nisam više onaj isti
ništa danas nije kao pre
nemojte mi još i život oduzeti
još njega imam, uzeto je sve.

Postalo je sve baš svejedno
slušam stare potrošene melodije
stihovi o nečemu što je možda vredno
meni su samo života parodije.

Koga da tužim što je život prevara
često mi dodje da krikom grudi ubijem
dosta mi je sebičnjaka i licemera
koliko para treba, zivot nazad da dobijem.

Bedniče,sotono, gde treba da podpišem
da budem isti kao ti, truo i zao
tudje reči mi ne daju da dišem
ne želim više da mi ljudi bude žao.

Doterah se do prosjaka, osećaji beže
stepenice ka nebu na radiju sviraju
svi oko mene laju, grebu i reže
u srce otrovne zube zarivaju.

Uvek nekome nešto dužan
nisam ljut, samo sam tužan.