Žalosna vrba

Prepoznah se u stablima tužne vrbe
tankih grana obešenih nad zemljom
udaran kišom, šamaran vetrom
patim za cvetom, za visinom, za nebom

Prepoznah se u obrisu žalosnih vrba
senkama od sunca liče na andjela
oluje im krila zamahuju, pokreću
ali ne lete dalje od svojih stabala

Prepoznah se i u potoku kraj tih vrba
željan snage da zemlju ponesem
makar vodom da andjeoska krila zalepršam
tugu im isperem, sreću donesem.

Sećanja

Eto, opet i po ko zna koji put
pomislim na tebe;
šta je to što me nagoni na misli
ili tera da pokrenem sebe,
da ti zamislim lik iz sećanja
pokrenem maštanje, s' kim si? Gde si ?

Baš sad osetim taj neki nemir,
s' prozora gledam negde ka tebi
i smanjim taj prostor, u neki moj svemir
u kojem te kilometri vuku ka meni;
a tvoj osmeh sve više prija
tvojih ruku osetim toplinu,
dok me tvoj pogled željno dira
znam da si tu, bez obzira na daljinu.

Opet moja

Kad je najteže, da se setiš
kad je najlepše, da pomisliš
kad si tužna da poželiš
kad si srećna da se ostvari
onaj san o našem svetu
ono maštanje o kućici i obali
onu suzu susreta,malu izdajicu
onaj poljubac, slatki, mali
da otvoriš oči samo još jednom
da udahneš vazduh, na površini
da se osetiš opet ljubavi vrednom
da ubaciš osmeh u ovoj tišini
a ja, opet da poludim
i stidno od pogleda pognem glavu
da počnem za tobom opet da žudim
još jednom poljubim, kosu plavu.

Odlaziš, otišla si

Odlaziš, otišla si

Ulicama grada skrivena od svetla
senkama kandelabera treptajem što sijaju
otišla, a nisi se ni okrenula
da osetiš suzu onih koji ostaju

Ostala je samo humka jedna
one ljubavi i one prošlosti
spomenik na jadnika, uplakana, bedna
željnog samo trenutka tvoje milosti

I sad stojiš na grobu mojem
čitaj, kako sam umro mlad
za nečim što sam smatrao  svojim
što sam osetio ljubavi glad

Prošlo je već i previše dana
molitva jednog, stoji  zaboravljena
suzom kao mastilom,drhtavo ispisana
u sandučetu tvojem kao pismo ostavljena.

Fališ mi

Fališ mi nekako baš
kao filozofu deo celine
i nebu parče kišnog oblaka
jastuka mekog u kompletu posteljine
spavalici koji zeva, deo lepog sna

Fališ mi kao novom danu onaj predhodni
snu, zora koja je tek krenula
žednom kap kad uživa u vodi
nedostaješ mi stvarno do ludila

Znaš li uopšte kako je to
kad nedostaje krvi u venama
i pameti nedostaje u glavi
Mesec kad se izgubi u svojim menama
kad se na ovu ljubav samo zaboravi

a baš mi fališ....
ali baš , baš

Suza

Jedna po jedna, kap po kap
suza iz oka je izašla
ne kao kiša, reka,ne kao slap
svaka je svoj put pronašla

Kap po kap, suza do suze
snažne i hladne kao stene
ko sećera kocka polako nestajem
rastopile su konačno i mene

Suza je svaka napravila bore
u svakome danu po jednu uklesala
tonem lagano u to suzno more
nestajem u buri kapi i talasa.

Zašto

Zašto i danas svaku poredim sa tobom
očima gledam i tražim iste boje
onaj miris tebe koji sam udisao
ukus usana koje su nekad bile moje

Zašto čujem u svakom tudjem koraku
ritam stopala, tek sličan tvojem
i trag mirisa tvoje kose na vetru
baš to što sam nekad imao kao svoje

Dokle ću samo imenom tvojim
neke druge greškom prozivati
sklopljenih očiju dok usne im ljubim
tvoje usne želeti i zamišljati

I ostaće uvek pitanje zašto
bez pravog odgovora i pravog smisla
ostaće to nedorečeno zato
jer nema ničega, jer si otišla
i ostala je samo praznina.

Samo kad bi znala

Kad bi bar znala
koliko sad jako nedostaješ
puno je tužnih, praznih uzdisaja
za nečim čega nema a želiš da daješ

Da znaš samo da nema ni suza
isplakane su i potrošene,odavno
a ovo sunce svaku suzu uze
ljubav gubi bitke,jadno,neslavno

Mislim na tebe često i pitam se
da li i tebe boli baš ovako
pomisliš li po nekad i setiš se
da smo se voleli, nekada, jako

I počeo sam da proslavljam
svaki sat kad mi misli napustiš
al tužan jer tada ostavljam
ono nešto, što znači da postojiš

ono nešto što te čini mojom
to nešto što i dalje volim

Jedina

I posle svega još zovem te jedina
prolaze pored nas i dani i godina
još si meni ona najveća potreba
onaj sok slatki, u mojim venama

I dalje si prva misao svakog jutra
kao da si tu iako te nemam
i jedva čekam novu zoru , sutra
da se budim , da te ne snevam

Samo kad bih video tvoj osmeh
još jednom, pa nek ide sve
jedan dodir, poljubac i pogled
i neka više nikad nema me.