Čaša na stolu

Zadnja mi je čaša noćas na stolu
zadnju bol večeras ću da popijem iz nje
i kad utopim tugu u svom tom bolu
zaboraviću ljubav, zaboraviti tebe

I tu čašu razbiću noćas
neka pukne staklo kao ova strast
razbiću je zbog sebe, zbog nas
staklom oštrim kidaću vene, traziću spas

Teško je živeti ovako bedno
skriven u bolu i strahu od istine
plašim se da sve je svejedno
da sutra nije ništa bitnije

I pijem iz te caše, pijem kao lud i bez dna
kao da ničega vise posle toga nema
kao da nisam ustao iz tog sna
i sav mi je život nekako posebno lud
i putevi tudji kao da nemam kud.