Upoznah te u neku jesen kasnu
baš neko čudno vreme tada je bilo
kroz maglu na prozoru ne videh sliku jasnu
ne shvatih tada šta se to zbilo
Upoznah te nekog sušnog novembra
samo si pismom rekla mi zdravo
osetih tada da sve je baš kako treba
da život ide novim putem, tamo pravo
Saznah ti ime od slasti satkano
videh ti lice na slici što si dala
tvoj osmeh se tada u srce urezao
mesto sunca tvoj lik mi je zasijao
Dadoh ti tada ime, sunce moje
osetih slast od usana mednih
sve tvoje ludosti uzeh ko svoje
i te ruke svih pesama vrednih.
Zavoleh te onog sušnog novembra
kao da znam te ceo svoj život
da naša priča ide baš tamo gde treba
gde ljubav naša stvara novi put
Ostani moja za još za sto novembra
da vidiš kako voli ovaj čovek
sačuvaj taj osmeh za sva vremena
čuvaj u srcu mene zauvek.
Нема коментара:
Постави коментар