Nemoj vredjati današnji dan
ne kuni ni jutro iako kiša pada
noć je prethodna zaboravila san
kiša je sad gde je bila nada.
Nemoj psovati ovo sunce što sija
ni toplinu na licu što ostavlja znak
ne psuj ni nadu jer ona jedina prija
ne spominji ime što ostavlja trag.
Ne proklinji fenjer kod klupe u parku
a ni onu šumicu kod koje smo bili
nemoj ni kleti poljubce u mraku
neke smo snove tamo snili.
Нема коментара:
Постави коментар