Ne moraš ni reči progovoriti više
znam te,kako dišeš, kako misliš
i kroz vazduh uzdah prolazi sve tiše
težak i tužan, skoro da ga vidiš.
Ne moraš ni gledati sada prema meni
al bar spusti glavu da ja tebe ne vidim
ne bih nikad mogao oprostiti sebi
da učinim nešto čega ću da se stidim.
Нема коментара:
Постави коментар